Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

недеља, 22. јануар 2012.

Objektivom po Srbiji - Teče Vrelo, teče Godina...

Kako teče godina, svi vidimo na svoj način, ali postoji i jedna Godina koja teče...stalno.
Da, teče. i to bukvalno.
Reka Vrelo ima dužinu toka ravno 365 metara i najčešće je zovu - Godina.
Čitavim tokom ova predivna bistra i poribljena reka teče kroz samo jedno mesto, Perućac. Ipak, ni to što je u samo jednom mestu, ni to što je verovatno jedna od najkraćih reka na svetu ne smeta joj da u svom toku ima nekoliko kaskada, brzaka i ozbiljan vodopad na samom ušću u Drinu od celih, sjajnih 10 metara! Naravno, i nekoliko mostova je premostilo ovu reku, što kolskih a što pešačkih. Reka se ukrasila i izuzetnim terasama za sedenje uz piće ili večeru, ali je svojevremeno imala i pravu mini hidrocentralu pri svom izvoru!

Ma, neverovatna reka poribljena Kalifornijskom pastrmkom...milina je i pomisliti na nju, onako, unazad zakrenuti točak sećanja.


Doći do izvora, pomalo je avanturizam ako se pomisli na to da reka ima dužinu manju od kruga atletske staze na stadionu, ali zaista jhe tako. Ipak, kada se nađemo među ostacima nekadašnje hidrocentrale, otkriva se izvor koji održavaju podzemne vode iz sliva sa obronaka Tare koja natkriljuje celo područje kao moćni čuvar.



Donji tok reke je mirniji i tiši, nema brzaka sa izvora, ali to ne znači da je manje lep. Naprotiv, prilično je uređen u stilu parka pa iako dok sam fotografisao proleće nije još bilo na svom vrhubcu, nimalo nije teško zamisliti sve one boje koje su nedostajale u trenutku.



Glavni most, ako ga tako možemo nazvati, odvaja ionako fascinantan deo gornjeg toka reke od apsolutno najatraktivnijeg donjeg toka i ušća. Prizori su na momente nestvarni.





Splet drvenih mostića, terasa, rukohvata, drveća i šumeće vode na kaskadama i brzacima apsolutno je nešto što se ne da zaobići, a posebno ne zaboraviti.





A onda - spektakl.
Reka se na svom ušću u Drinu sunovraćuje desetak metara čineći neverovatan prizor prelepog omanjeg vodopada koji čak po visini može parirati našim domaćim vodopadima. I sve to samo od reke koja ima metara koliko i godina u sebi..?

Eto, tako teče Vrelo, eto tako teče - Godina.








Нема коментара:

Постави коментар