Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

субота, 18. децембар 2010.

Objektivom po Srbiji - Homoljske planine, carstvo šuma, livada i planina

Za Homoljske planine kažu kako imaju svoje granice...negde, na nekim kartama možda, ne znam...ipak, kada pitamo ljude koji žive u istočnoj Srbiji, za njih te granice nekako ne postoje. Ili svako pokušava da neku "svoju" planinu ugura u Homolje, ili su sve te karte i granice - neprecizne. Ne znam, za ovoliko godina koliko krstarim tim krajevima nekako nisam baš uspeo da ukačim gde bi bile te granice. Uglavnom je svuda slična slika, predivni predeli u svako doba dana, i u svako doba godine. Slabo naseljeni a prohodni, bogati šumom, divljači i cvetnom faunom najrazličitijih sorti, krajevi koje nekako već godinama ne uspevam da zaobiđem...



Homolje je ustvari niz planinskih vrhova i dolina, spletenih u gotovo jedinstven pejzaž. Iako se svi vrhovi međusobno ističu, za to nije zaslužna njihova visina već međusobna udaljenost koja pravi scenografiju u kojoj vrhovi od kojih nijedan nije dotakao magičnu četvorocifrenu metarsku brojku, izgledaju markantno i privlačno. Da, naročito privlačno deluju jer nisu preterano visoki i deluje da nije preterano teško popeti se uz njih, a nude...eh, da samo znamo šta sve nude nekome sa aparatom oko vrata ili flašicom vode i štapom za planinarenje u ruci...ma nude pravo Zlatno runo. Za nekoga su to pećine, za nekoga rečice, za nekoga kanjoni, ali nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.


















Tuda negde se mota i Mlava koja je interesantna od svog izvora do ušća. Posebno je zanimljiva u homoljskim predelima. U proleće je brza i nabujala, ali i u leto ima svojih trenutaka...







  Krajevi predivni, tek poneki trag civilizacije, kao stvoreni za ponekog avanturistu, ljubitelja prirode, fotografa ili možda samo običnog - motociklistu.













Divljači ima, nekoliko sam puta video srnu i zeca, ali sam bio prespor sa nameštanjem adekvatnog objektiva, a to mi se posebno osvetilo sa orlovima i drugim letećim grabljivicama. Ipak, ponešto, mada mnogo pitomije, i aparat potpunog amatera u Homolje-safari-fotografiji, uspe da ulovi :)


I pored toga, nisam siguran da postoji mmnogo inspirativnijih mesta u Srbiji od ovih krajeva. Sve je nekako prilagođeno potrebi da se malo okrenemo prirodi, ali da to ne zahteva preterano odricanje. Ima puteva, a i infrastrukture, i to taman toliko da ne moramo preterano menjati navike da bi sebi drastično izmenili svakodnevicu.























Ko ume da uživa, teško će sebi pronaći lepši ambijent. Toliko je lepo i veliko, da praktično može samo da se prođe kroz Homolje, a da steknete osećaj da ste tu već bili...duže vreme.

4 коментара:

  1. Svaka ti cast priljatelju prirode, divim ti se. Fotke su inspirativne i predivne. Nadam se novim fotkama i ako uspes uhvati i poneku gljivu lepo izgledaju na fotkama ;) Uzdravlje

    ОдговориИзбриши
  2. Zahvaljujem Matey na pohvalama, gljive ali i drugi mali, gotovo neprimetni delici slike koju zovemo prirodom ce dobiti zasebnu temu, verovatno u prolece. Za sada kolekcija tih fotki nije dovoljna za kvalitetnu temu ali se prikupljaju lagano :)

    ОдговориИзбриши
  3. Hvala, volim ove planine veoma i sam volim da ih se podsetim na slikama. Na leto cemo jos, u neke manje istrazene delove Homljskih planina.

    ОдговориИзбриши