Zadnja subota u ovoj godini došla je i prošla, ali je ponovo ustalasala mnogo toga, a najviše zato što je još jednom bacila svetlo na decu koja u svojoj zajednici od tristotinjak štićenika gotovo celu godinu provode bez roditeljske ljubavi. Bajkeri su još jednom, sada već tradicionalno četvrti put, posetili Sremčicu u novogidišnjoj akciji Deda mraz na motoru i poneli sa sobom najviše što su mogli - ljubav koja topi sav decembarski mraz. Kao i obično, poneli su i paketiće za domaćine iz Doma, i poveli sa sobom i sjajne folkloraše, glumce i druge ličnosti željne da podele neopisivu atmosferu koja vlada u Sremčici uvek pred dolazak motociklista. Asocijacija motociklista Srbije podržana članovima on-line zajednice Bjbikers ali i svima onima kojima ovakva akcija znači, povela je u subotu 25.12.2010. na put ka Domu u Sremčici više od 150 motocikala i počastila svoje drugare sa otprilike dvesta Deda-mrazova. Impozantna brojka i napisana, ali pravi je ugođaj tek videti je.
Prema tradiciji okupljanje je počelo od 10 sati ispred gradske skupštine gde su deljeni paketići i igračke prolaznicima i gde su se okupljeni družili, slikali, smejali i prosto uživali u ideji da će po toj hladnoći napraviti nešto tako veliko i nešto tako značajno. Već samo to druženje, prema tradiciji je značajan uvod u ovu novogodišnju priču.
Kolona se pokrenula, uredno, dva po dva, marširali su Deda-mrazi na svojim motociklima izazivajući usput osmehe i mahanja...a kako i ne bi?
Otpadali su baloni, hladna kiša počela je ozbiljnije da pada već posle prolaska pored skretanja za Adu Ciganliju, ali kolona je i dalje išla. Dugo je prolazila na svom putu ka Sremčici, naprosto zato što je ogromna.
Konačno, euforija dece na samom ulasku, prepoznajemo se, naravno, pozdravljamo, teško stižemo do vaspitača jer nas deca grle još na samom ulasku i daju nam čestitke koje su sami napravili čekajući nas. Predivno, baš kao i uvek...
Uzimamo poklone i svaki Deda mraz donosi sa sobom i paketić i čaroliju. Da, predvideli smo program, ali kako da počnemo kada decu zanimamo sami mi, na trenutke izgleda da im je to dovoljno. Muzika kao na pravoj žurci, svaki štićenik je našao svog Deda-mraza i ne da ga...neki plešu sa svojim Dedom, neki pokazuju šta umeju, neki bi samo pričali. Čarolija je počela.
Fantastični program folkloraša ali i animacija glumaca zaokružuju ovaj događaj veseljem i zajedničkom pesmom. Pravi šlagvort za kretanje nazad jer nebo preti svom svojom artiljerijom. Kupimo se polako uz obećanje da dolazimo ponovo na Uskrs...Ne, dođite u Januaru, molim vas...eh, malo je jedno srce da sve to primi, tesno je. Treba probati da bismo znali.
Ovoga puta i mediji su shvatili važnost toga da na ovom zadatku radimo zajednički, koliko možemo, ne bismo li preneli svima koliko je dečiji vapaj za ljubavlju surova stvarnost. Neki od medija su na internetu to ispratili svojim člancima od kojih su neki bili kraći izveštaji sa akcije, dok su drugi bili prava dirljiva literalna dela...u svakom slučaju, veliki palac gore za sve učesnike akcije, a nama je odbrojavanje za polazak u Kulinu na sličnu misiju počelo...
Prema tradiciji okupljanje je počelo od 10 sati ispred gradske skupštine gde su deljeni paketići i igračke prolaznicima i gde su se okupljeni družili, slikali, smejali i prosto uživali u ideji da će po toj hladnoći napraviti nešto tako veliko i nešto tako značajno. Već samo to druženje, prema tradiciji je značajan uvod u ovu novogodišnju priču.
Kolona se pokrenula, uredno, dva po dva, marširali su Deda-mrazi na svojim motociklima izazivajući usput osmehe i mahanja...a kako i ne bi?
Otpadali su baloni, hladna kiša počela je ozbiljnije da pada već posle prolaska pored skretanja za Adu Ciganliju, ali kolona je i dalje išla. Dugo je prolazila na svom putu ka Sremčici, naprosto zato što je ogromna.
Konačno, euforija dece na samom ulasku, prepoznajemo se, naravno, pozdravljamo, teško stižemo do vaspitača jer nas deca grle još na samom ulasku i daju nam čestitke koje su sami napravili čekajući nas. Predivno, baš kao i uvek...
Uzimamo poklone i svaki Deda mraz donosi sa sobom i paketić i čaroliju. Da, predvideli smo program, ali kako da počnemo kada decu zanimamo sami mi, na trenutke izgleda da im je to dovoljno. Muzika kao na pravoj žurci, svaki štićenik je našao svog Deda-mraza i ne da ga...neki plešu sa svojim Dedom, neki pokazuju šta umeju, neki bi samo pričali. Čarolija je počela.
Fantastični program folkloraša ali i animacija glumaca zaokružuju ovaj događaj veseljem i zajedničkom pesmom. Pravi šlagvort za kretanje nazad jer nebo preti svom svojom artiljerijom. Kupimo se polako uz obećanje da dolazimo ponovo na Uskrs...Ne, dođite u Januaru, molim vas...eh, malo je jedno srce da sve to primi, tesno je. Treba probati da bismo znali.
Ovoga puta i mediji su shvatili važnost toga da na ovom zadatku radimo zajednički, koliko možemo, ne bismo li preneli svima koliko je dečiji vapaj za ljubavlju surova stvarnost. Neki od medija su na internetu to ispratili svojim člancima od kojih su neki bili kraći izveštaji sa akcije, dok su drugi bili prava dirljiva literalna dela...u svakom slučaju, veliki palac gore za sve učesnike akcije, a nama je odbrojavanje za polazak u Kulinu na sličnu misiju počelo...
Kod slika iz medija klikni na sliku radi većeg prikaza:
Više o ovome na bjbikers.com
Svaka cast, sta reci vise, sve je suvisno. Hvala. Djomla
ОдговориИзбришиE moj Mladene, znas i sam, sve si ovo probao i video, znas sta je dovoljno a sta suvisno, idemo dalje :)
ОдговориИзбриши