Objektivom po Srbiji - Kula, varošica čvrsto ukopana u temelje savremene Vojvodine

Kad je ravno sve, onda je ravno, i sve što makar malo izviruje, svi nekako vide.

I pamte.

A ponekad ostane upamćeno i tako što vekovima kasnije po tome što je nadvisivalo ravnicu, neko mesto dobije i naziv.

Kažu, negde na teritoriji srednje Bačke, nekada, u nekom petnaestom veku, beše nekakvo tursko utvrđenje, ili samo ukopan položaj za posadu, oko jedne zemljane kule koja je služila za osmatračnicu, jer ne beše utvrđena da odoli naletima ondašnjeg oružja.

I nigde okolo ničeg...

Negde je i logično da se o tom turskom vojnom položaju pričalo kao o kuli, shodno pustoši koja je dominirala ovim krajevima sve do narednih vekova kada je krenulo plansko naseljavanje.

Kula, dakle, možda osta iz tog doba upamćena, kada je i civilno naselje u potonjim godinama i vekovima ovde nastajalo, a zemljane kule, šančeva i Turaka ponestalo zauvek.

I možda je baš tako danas jedan gradić i dobio svoj naziv, a možda - i nije.

Ipak, i ako jeste, i ako nije, tek narednih vekova se u nepreciznim dokumentima pojavljuje u više izvora naziv Kula koji bi se mogao odnositi i na današnju varošicu koju je u vremenima kada se razvijala kao organizovano urbano naselje, deo irigacionog sistema iz prvobitno Velikog Bačkog kanala, a potom i sistema DTD prosekao mesto i uveliko ga profilisao u ono kakvim ga danas znamo.

I tada smo već bili načisto oko naziva i mesta. Ovo je Kula.

Gradić u Severnobačkom okrugu gde ga je neko smestio geografski neutemeljeno, i gde zauzima drugu poziciju iza neprikosnovenog Sombora po veličini, a za grudi ispred Apatina u koje se iz većine pravaca dolazi baš preko Kule.

No to drugo mesto ne treba da zavara, jer nije reč o brojčano velikoj populaciji stanovnika, ali zato imaju neku žustrinu i živost, i gradić uvek deluje na neki način - angažovano.

I sasvim je moguće da su zaista najveća vrednost Kule upravo njeni stanovnici, uz sve ostale brojne adute.

A, aduta ima, itekako...

Kula ima svoje jezero.

Zovu ga i Rodićevim, ima za to razloga, naravno, jer je napravljeno u sklopu nekada čuvenog supermarketa koji je ponikao upravo ovde na svom putu slave.

No na tom se jezeru uglavnom ne kupa već neko vreme, odnosno, trend se preselio na obližnji bazen, kao i na egzotičnije lokacije u okolini, poput Ruskog Krstura ili fenomenalnog Malog Stapara i drugih.

No zato je tu karting staza odmah pored, i sve to nas dočeka na samom ulazu, a ako odolimo iskušenjima sa samog ulaza, Kula krije još štogod za svoje posetioce tek koji kilometar dalje.

Centar grada, Crkva, Bioskop...pozorište, kako za koju priliku, ali i šetalište sa kafićima i obaveznim navraćanjem na sladoled...

I znam, sad ćete reći, evo ga opet ovaj što kvalitet mesta meri po ukusu sladoleda, ali nije tako...

U ovom slučaju, sladoled samo jako lepo zaokružuje ideju šetnje kroz Kulu, uz sve navedeno, a najbolje se uklapa u šetnju po Keju, jednom od obeležja ovog mesta.

Sam kej pored svojih atrakcija sa obe strane, vodi nas i preko mostova koji su pokretni...i to na razne načine.

Dakle, ako smo pomislili da se pokretni most može samo podizati i spuštati kako to možda zaista čine najpoznatiji pokretni mostovi, onda se baš ovde možemo naći zatečenima kada shvatimo da most može i uklanjati u stranu sinhrono, osloboditi prolaz nekom od plovila, te potom vratiti istom putanjom nazad, spojiti se i nastaviti osnovnu svrhu bez podizanja i spuštanja.

U Kuli postoje dva pijačna dana.

Za tržište poput tog gradića, deluje da je i to dovoljno, i štaviše, optimalno.

Poseta pijaci u neki od ta dva dana pokazaće najviše onu živost i aktivnost lokalnog stanovništva, no ona se zapravo vidi na svakom koraku.

I ako pomislimo da kada padne sneg ovde deca nemaju gde da se sankaju, pogrešićemo.

Zapravo, dve lesne zaravni, Telečka i Bačka koje okružuju Kulu, već na prvi pogled otkrivaju našu zabludu, a moja šala o sankanju se već pri baš tom prvom pogledu može oprostiti jer je privlačan. 

Da, usred te ravnice, nekakav breg...

Na koncu, ako znamo istorijske podatke kako se iz Donje Kule razvila i Gornja Kula, te su se vremenom spojile i krokirale skicu današnje Kule, onda je jasnije šta je ovako interesantna geografija značila meštanima.

Elem, pošto geografiju već doživimo kao pomalo neobičnu, onda bi i arheolozi mogli pokoju reč da reknu na temu Kule. Lokaliteti oko gradića pričaju svoje priče još od praistorije vrlo rečito, tako da je Kula i sa te strane prepoznata kao mesto u koje se rado dolazi.

Park i parkići.

Lokalni značaj, da, ali ulepšava sliku o Kuli.

Sveukupno gledajući, ta slika je dovoljno privlačna da se zaputimo ovim pravcem.

Pravac koji možemo iz smera prestonice odabrati da se sa autoputa isključimo pa se u Vrbasu sretnemo sa onim malo sporijim, ali možda i zanimljivijim zbog nezaobilaznih Zmajevačkih jezera, pa čak i sa skretanjem do vetrenjače u Ravnom selu...

Jedno je sigurno, koji god put da odaberemo, jedan nezaboravan dan će se pružiti pred nas u svoj svojoj dužini i raskoši...