Prvi nekanonizovani srpski Patrijarh, kažu istorijski spisi...
Zanimljivo. Nekanonizovan, pa ipak Patrijarh, čudno i zbunjujuće može da zazvuči.
A ipak, kada se odnosi na čoveka koji je osnovao Vojvodinu srpsku, kao i srpsku Patrijaršiju upravo pod nazivom Srpska, te koji je osnovao Arhiv, Biblioteku, uveo protokol na Patrijaršijski dvor, osnovao crkve u zapadnoj Evropi gde ih do tada bilo nije, potom uniformisao sveštenstvo po prvi put, ali i uveo jednoobrazne liturgije u svim hramovima, a svešteničko pojenje obogatio muzičkom pratnjom, pa ako ni to nije dovoljno, osnovao i štampariju, podigao botaničku baštu i bolnicu, a najzanimljivije možda od svega, iako nikako ne najznačajnije - napisao Prvi srpski kuvar.....e, kada se sve to odnosi na takvog čoveka, onda ni titula nekanonizovanog Patrijarha nije više čudna, jer čuda su neminovno išla uz čoveka koga istorija prepoznaje kao verovatno najznačajnijeg Mitropolita iz Sremskih Karlovaca, vođu Srba u odbrani od udara Mađarske revolucije sa sredine devetnaestog veka, te Barona prema tituli Carskoj koji je rođen u Lici, a svoju živopisnu i izuzetno efektnu i učinkovitu životnu priču ispisao baš u mestu gde je postao i najznačajniji Mitropolit.
Josif Rajačić.
Baron, Mitropolit, nekanonizovani Patrijarh, tajni carski savetnik i ko zna koliko još uspešnih ličnosti se uspelo sakriti u toj značajnoj istorijskoj figuri iz devetnaestog veka.
I, upravo dvorac u kome je živeo, zdanje je koje danas čuva etnografsku zbirku Sremskih Karlovaca, a depadans je i Muzeja Novog Sada.
Dvorac Ilion.
Dvorac koji je od impozantne gradske urbane vile, pretrčao nebrojeno stepenika praktično u dahu, do naziva Palate, nametnuvši se svojom diskretnom gracioznošću i lepotom.
Suteren, visoki parter i sprat, pa odmah potom i potkrovlje, utrkuju se u raskoši detalja arhitekture, kako spolja, a tako i unutar moćnih zidova, danas viđenim kao neko od baroknih, a ponajpre rokoko bisera dizajna jednog dvorca.
Namerno kažem da je tako danas, jer je osnovna građevina zamišljena i zidana drugačije, a ovakav izgled dobila je tek rekonstrukcijom i preuređenjem nakon kupovine za potrebe stanovanja njenog najpoznatijeg stanara, gotovo osamdeset godina kasnije.
Istina, i pre gotovo dvadeset godina jedna ozbiljna restauracija je po obimnosti mogla biti čak i rame uz rame toj rekonstrukciji, ali zapravo je veoma malo promenila, i uglavnom je oplemenila, istakla i očuvala postojeću lepotu dvorca.
Svojom južnom fasadom koja se jednostavno uklopila u ostatak kuća u ulici koja baš nosi ime Josifa Rajačića, ovo zdanje svedoči o izvornoj ideji urbane vile, i u sebi krije jedinstvenost takvog dizajna upravo jer je tako uklopljena da se gotovo može i prevideti dok se prolazi pored svih tih fasada u najlepšem mestu u zemlji.
I naravno, kada se malo bolje zagleda, sledi ono pitanje...ma kako mi je ovo do sada promicalo, a pod nosom je...
Dočim sa svoje severne strane, slika deluje značajno drugačije, i Dvorac zaista ima apostrofiranu plemićku formu. Ta forma je pre svega izražena kroz danas ravan travnjak bez preteranog obilja vrsta, uredan i dostojan izgleda same Palate Ilion, no nekada je ovde bio zaista raskošan vrt.
Ulazak u dvorište Palate prolaskom kroz vrt, dovodi nas do raskošnih ispusta kao malih remek dela arhitekture nad kojima se nadvijaju i dominantne badže polukružnih oblika, što Dvorcu daje vizuelne elemente vila i letnjikovaca iz doba Cara Franje Josifa II, ali i onaj diskretni šarm koji nam već na prvi pogled budi maštu i stvara slike u glavi.
Ispred svega toga dočekaće nas Bogojavljenska česma Patrijarhovac, posvećena, logično dakako, Bogojavljanju, pa otud i pridev...
Nekome će možda narušiti sklad i diskretan i lepo uklopljen ugostiteljski objekat u samom dnu vrta, no ne sumnjam da je i takav vid promocije ovog zdanja uspešna ideja, pa meni taj detalj ne para preterano oči.
I, ono što je možda još ostalo da se kaže, jeste odgovor na pitanje otkud se ovaj dvorac zove Ilion.
A odgovor je jednostavan.
Zbog toga što na vrhu fasade piše upravo to, Ilion.
A sad, zašto to piše, to je već drugo pitanje na koje neko možda i zna odgovor, ali ja takvog do sada nisam sreo 😀
Na fasadi je i grb porodice Rajačić, i ne može se opovrći činjenica da je ovo zdanje primereno upravo istorijskom ruhu njegovog čuvenog stanara, te da ga u tom smislu karakteriše istovremena neupadljivost ali i diskretna raskoš, kao i stil koji izdvaja bespogovorno pa tako, od naizgled svega sličnog, na drugi pogled je jasno koliko se zapravo ističe.
Upravo kao i najslavniji Mitropolit, i nekanonizovani Patrijarh.
Baš kao onaj neimar, duhovni i fizički vođa, i pokrovitelj svoga naroda.
Taman onako kako to jedan carski baron, nikada odmetnut od svog naroda, može i ume učiniti, da spoji nespojivo, omeđi nevidljivo, kroz suzdržanost izrazi prkos, a zboreći o nebeskom, rukama čini zemaljskom životu onima koji stajahu iza njega nesvesni slavne sudbine koja im je darivala da budu savremenici nekom takvom...
Нема коментара:
Постави коментар