Koliko smo spremni da žrtvujemo za svoje oči i vid, većina nas srećnika nikada ne spozna.
Uvek su te cene visoke i stoga je dobro što većina to ne sazna, već uglavnom konzumiramo uobičajena pomagala ali ideja da smo naglo ostali bez vida, i ono na šta smo spremni ne bi li taj svoj vid povratili.
Zaista jedna teška pomisao.
Izvesni trgovac iz Dalmacije, imenom Bogdan, suočio se na svom proputovanju kroz tadašnju Ugarsku, upravo sa jednom takvom dilemom, negde u drugoj polovini petnaestog veka.
Prema legendi koja veoma moguće sadrži i elemente istine, tokom nekog od svojih trgovačkih putovanja u blizini Dunava koji je tada nekako baš ovuda tekao, čuo je Bogdan za nekakav čudotvoran izvor, te je naravno, odmah pomislio na svoj izgubljeni vid.
I kako dalje kaže ta legenda, Bogdan se umio u tom izvoru, a potom pomolio Bogorodici za vid. Tom prilikom se i zavetovao da će na tom mestu podići crkvu posvećenu upravo Bogorodici, ukoliko mu ona usliši molitve i povrati vid vodom sa izvora kojom se umio.
Sve što se dešavalo potom, je istorija u koju je prerasla legenda.
Posao koji je naumio napraviti, nije bio nimalo jednostavan. Naprotiv, morao je preko jednog srpskog despota izmoliti odobrenje tadašnjeg kralja Matije Korvina za podizanje manastirske crkve i uspostavljanje imanja oko njega, a potom i otkupiti zemlju, i tek onda je gradnja mogla doći na red.
No, u davna vremena, zavet je nešto, eto, i značio. A zavet je bio nimalo lak.
Poput većine ovih predela, kraj je bio relativno pust, većih naselja u okolini nije bilo, a samim tim ni neimara, ili čak radnika bilo kakvog zanatskog profila potrebnog za izgradnju.
Štaviše, ni materijala za gradnju nije bilo u izobilju, u priobalju koje je pretežno obilovalo ritovima i močvarnim ambijentom, pa se nije gotovo ništa samo od sebe našlo na strani ktitora Bogdana.
Ništa, sem velike volje i snage vlastitog zaveta.
Dosta upornosti, istrajnosti i posvećenosti.
Cena vlastitog vida kao da je svakim danom postajala sve viša, dok manastir u svom prvobitnom obliku nije konačno zaživeo, ali njegovom ktitoru to verovatno nije bila previsoka cena za vlastiti vid.
Kraj, relativno slabo naseljen i marginalizovan, zahvaljujući gradnji manastirske crkve i imanja, dobiće na značaju u vremenima koja su dolazila, a vraćanjem velike reke u današnje korito, plodna područja postaće kultivisana i rodna.
U manastirskom kompleksu koji je nastajao i narastao, u jednom periodu će čak i Muzej funkcionisati, kao mera kojom se mogla odrediti i društvena i kulturna, pored svoje primarne duhovne, uloga ovog Manastira.
Vremenom su se počeli ponajpre zbog službi, a potom i iz drugih razloga okupljati i razni ondašnji stanovnici kraja, te je tako nastalo i selo, koje će poneti naziv manastira oko koga je nestalo.
Bođani, od ktitora Bogdana.
Četiri crkve manastirske. Ova, u sadašnjem obliku, četvrta po redu, nastala je početkom osamnaestog veka.
No, manastir je obeležila brojka tri. Toliko puta je poharan i spaljen do temelja u ratovima koje je turska vojska u svojim osvajanjima vodila na ovim prostorima. Monasi su bežali u obližnje ritove, potom tamo umeli da podignu drvene crkve sve dok se ne steknu uslovi da se glavna crkva obnovi.
Dva je takođe broj koji je ovaj manastir vezao za sebe, i to kroz katastrofalne poplave. Dunav je menjao vremenom svoje korito, a i danas je sistem kanala koji povezuju veliku reku na ovom području, dokaz koliko je moćna sila reke izlazila van svoga korita kilometrima daleko.
Pa ipak, jedinica je cifra koja najbolje karakteriše ovaj manastir koji je nekoliko puta menjao svoje bratstvo u sestrinstvo, pa potom i obrnuto. Jedna, i veoma jedinstvena je bila vera u održanje ovog manastira, a nagrada za to je epitet jednog od najlepših naših manastira sa jedinstvenom tihom i dostojanstvenom atmosferom unutar ograde.
Prvi utisak je pomalo čudan, jer je definitivno reč o prostranom, uređenom uličnom parkingu kao delu pažnje koja je posvećena posetiocima, odnosno vernicima i poštovaocima koji ovde dolaze, a odmah potom prolaskom kroz manastirsku kapiju, utisak preuzima manastirski vrt.
Vrt je fantastičan, i njegova pročelna celina je upadljivo uređena za šetnju ili boravak među lejama oblikovanih živih ograda koje ograđuju leje sa cvećem.
Veoma lepe zgrade konaka i zajedničkih manastirskih prostorija u baroknom stilu zapravo okružuju crkvu koja se nalazi dublje unutar ovog parka, i svojom arhitekturom i fasadom, upotpunjuju utisak manastirskog vrta koji zašavši dublje u imanje, prelazi u jednu gotovo botaničku baštu vekovima negovanu u kojoj preko stotinu i pedeset biljnih vrsta, pretežno drveća sa raznih kontinenata, dominira i zaokružuje onaj prvi utisak u potpunosti.
Kažu da se vremenom samo sekvoja ovde nije primila.
U ovom ambijentu stvarala se legenda o čudima koja su podizala ljude iz kome, darivala potomstvo onima koji ga nisu mogli dobiti, pa čak je i kosa izrastala ćelavima prema toj legendi.
Nad čudotvornim izvorom sazidana je i oslikana kapela, i na neki način time je gotovo institucionalizovana legenda o čudima koja se dešavaju ovde, poput onog kada je jedan od najčuvenijih monaha i pustinjaka, starac Tadej, čitao molitvu za čoveka na štakama koji je potom napustio manastirski kompleks sam na svojim nogama, bez dodatnih pomagala ili pomagača.
Uz to, i sama Srpska pravoslavna crkva je uvrstila ovdašnju ikonu Presvete Bogorodice bođanske, među šest kanonizovanih čudotvornih ikona SPC. Ova ikona je u šesnaestom ili sedamnaestom veku stigla iz Rusije u Manastir, i pred njom se dešavaju čuda o kojima legenda govori.
No, legenda ili ne, postoje stvari koje su sigurne, a pre svega je reč o činjenici da se u ovom manastiru utisci brzo i nekako savršeno skladno smenjuju, donoseći posetiocu izvestan mir kroz nadahnuće i tihu euforiju koju narastaju. Jedan probrani koktel lepih utisaka i osećanja gotovo da sam po sebi sugeriše kako nije ovozemaljski, iako je jasno da je ovaj sklad nastajao vekovima, menjan i usavršavan u jednom tihom i svetovnom trudu monahinja i monaha koji su sa ljubavlju elemente tog sklada uredno slagali na ovom mestu.
Čudo koje je neporecivo, jeste upravo taj celokupni utisak, pre svega jednog izuzetnog iskustva stečenog posetom ovom manastiru. Ostala čuda mogu biti i samo legenda, ali ovo čudo će osetiti svako ko u svoju životnu agendu doda i jedan svoj mali lični poklonički pohod na jugozapad Bačke u potrazi za jednim od najlepših naših manastira.
Нема коментара:
Постави коментар