Objektivom po Srbiji - Šalinačko jezero, ili jezero Bageri, sklonište od letnje žege nadomak najveće internacionalne i najveće nacionalne reke

Bageri, već je to jasna asocijacija o nastanku ovog jezera.

Kopano i kopano, pa kad je iskopano, ostavljeno da kiše napune rupu i danas to zovemo jezerom.

Pojednostavljena verzija koja u principu možda i nije netačna, ali je u dovoljnoj meri nepotpuna, da uopše ne oslikava ovo jezero. Makar korisnici ove lepote kojih je najviše iz obližnjeg Smedereva, ne misle tako. Njihovi opisi bi bili zasigurno slikovitiji.

I, da budemo precizni, nije reč o jezeru, već o - jezerima.

Tri para jezera, ako sam dobro izbrojao. I svako od tih jezera naziva se Šalinačkim jezerom.

Istina, jedno je ono glavno, što bi rekli, multifunkcionalno.

Na jednom samo je uređena plaža, ugostiteljski kopleks, tuševi, dok su ostala ipak za pecaroše.

Relativno mala i nepredvidiva populacija kupača odredila je, nažalost, i nestalnost tog ugostiteljskog kompleksa, kao i sveukupno održavanje jezera jer se komercijalni momenat ne može predvideti. Zarada je uvek upitna na početku sezone, tako da sve izgrađeno ponekad i zvrji prazno, ali tako je, kako je.

Postoje i neki gospodari jezera kojima to ne smeta.

Naprotiv, daleko im je mirnije.

Porodica labudova mirno se šepuri i seče jedva primetne talasiće, neometana od strane bilo koga.

Teško ih je zamisliti uz gomilu kupača, uz vrisku i ciku koja se tada ori...ne, nije to njihova priča.

Ovi labudovi će biti tu samo dok ne dođu kupači.

Za sada su dekor koji bi mogao privući svakoga već na prvi pogled, no čim neko dođe privučen tip prizorom, porodica otplovi na drugu stranu. Dok i tamo ne dođe neko. I, dok ima drugih strana, a onda odoše na drugo jezero.

Ima ih šest. Pronaći će oni već ono svoje, čim dođu ti kupači.

Jezero ima i svoju tamnu stranu.

Odnosi živote, a prema medijima koji objavljuju takve vesti, poprilično je redovna ta crna hronika jezera, i nikako da se to istraži, da se učini bezbednijim.

Štaviše, danas se ne može ni tačno ustanoviti čija je odgovornost jezero, da li preduzeća koje njime gazduje još od iskopavanja, ili administracije Grada Smedereva na čijoj se teritoriji kao javno dobro nalazi, pa čak ni privatnika koji je na svojoj parceli koja čini deo obale jezera, uredio plažu.

Kada se spomenu spasioci ili kontrolisanje dna ili čišćenje jezera, jednoobrazno se okreću glave uz izbegavanje odgovora, navodno. Jedino onaj privatnik odgovara kako je on uredio samo plažu, a ne i kupanje.

Sa druge strane, ribolovci prenose i prepričavaju priče o kapitalcima izuzetnih veličina i težina koji po dnu navodno veoma interesantne konfiguracije, muljaju vodu izazivajući strastvene ribolovce na okršaj.

Za sada, neka tri aduta zvuče kao svojevrstan poziv da se baci pogled nekim izletom i na ovo jezero, odnosno, skup jezera.

Ipak, ono što je zanimljivije je možda upravo geografska lokacija na kojoj su jezera smeštena.

Naziv Šalinačko potiče od obližnjeg sela Šalinci u kome se jezero ne nalazi, već u njegovoj neposrednoj blizini.

To selo se oslanja na sledeće, nazivom Kulič, u čijoj se blizini nalaze i ostaci nekadašnje srednjevekovne utvrde istog naziva. I, zašto utvrda baš ovde, kada i najbliži putevi potiču iz vremena više vekova udaljenim od srednjevekovne utvrde...

Razlog je ušće dveju reka.

Najveće internacionalne u Srbiji, i najveće nacionalne u Srbiji. Dunava i Morave.

A pritom, baš na ovom mestu Morava nije jedini vodotok koji nastavlja ka Crnom moru utapajući se u masu Dunava. Ovde ih ima više, pa čak i ako Morava nema nikakvu razuđenu deltu, ali je industrija sebi napravila neke od tih vodotokova. Nekadašnja železara i Termoelektrana u blizini ušća Morave, nahranile su svoje potrebe za vodom inustrijskim kanalima. Štaviše, u Kostolcu je na jednom od njih čak i gradska plaža.

Dakle, veoma interesantan kraj, zanimljiv čak i za šetnju bez nekih posebnih hobija poput ribolova, posmatranja ptica i drugih.

I, sve u svemu, Šalinačko jezero, odnosno jezera, zaokružena su i prirodnom celinom znanom kao Šalinački lug, koji je država statusom zaštitila. Taj lug na gotovo 20 hektara domaćin je za jednu od poslednjih šuma tog lužnikovog tipa sa nešto preko trista stabala starih nešto preko trista godina.

Priroda opstala i to veoma raskošno razgranata u više svojih pojavnih oblika, između tolikih visokih peći u okolini...ta priroda meni vredi posete, zaista. A usred svega - jezero sa plažom. I porodicom labudova.