Najviše crkava posvećenih Svetom Savi, zapravo se nalazi u Crnoj Gori, odnosno Mitropoliji crnogorsko primorskoj, kako Srpska pravoslavna crkva raščlanjava administrativno teritorije na kojima deluje među svojim vernicima i poštovaocima. Interesantan podatak u svakom slučaju, ali i najzanimljiviji podaci imaju nešto što je možda posebno vredno pažnje. Takav jedan detalj nadvio se iznad najlepšeg zaliva u Crnoj Gori, te najslavnijeg poluostrva Sveti Stefan.
Crkva Svetog Save. Još jedna od više njih, ali definitivno ona sa najlepšim pogledom.
Iako strogo posmatrano pogled sa crkvenog platoa ne bi trebalo da ima nikakve veze sa duhovnom ulogom ove svetinje u životima vernika i poštovalaca, odmah je jasno da se ne može tako strogo gledati. U nešto širem smislu poimanja duhovnog, a naročito u domenu postizanja unutrašnjeg mira i sklada, upravo ovakav pogled koji zaokružuje čitav ovaj ambijent, ima itekako važnu ulogu.
Pogled na smiraj dana nad budvanskim zalivom, nad Svetim Stefanom i Miločerom, te pučinom jedva uznemirenom maestralom usled koga se namreškala od omanjih talasa, nestvaran je.
Pogled od milion dolara, kako to urbani žargon ume da ilustruje. Pogled koji bi primirio i najuznemireniji duh, i pomogao da nađe put u središte samoga sebe, i otvori škrinju sa svojim duboko skrivenim tajnama, od sebe samog pre svega...da, ovakav pogled može da pomogne u svemu tome.
Paštrovići, bliža lokacija Đenaši, i Priča prva o pogledu od milion dolara.
Plemensko područje znano kao Paštrovići koje nadvisuje najpoznatije, ali i najekskluzivnije obale Crne Gore, ima i najlepše poglede pre svega na te obale, jer pogled na more bez kraja...zapravo i nije neki pogled. Zna to svako ko je usmerio pogled pun iščekivanja ka nepreglednoj pučini pred sobom, ali je efekat nekako izostao...
Zato pogled na ovakvu obalu itekako uspeva da pronađe sve efekte zagubljene među onim pogrešno usmerenim i odlutalim pogledima na pučine bez kraja.
U ovoj crkvi se vrše i obredi venčanja. Teško se uspeva zakazati, a logično je i zbog čega.
No kada se venčanja obavljaju, osmeh koji obavija usne zaljubljenih mladenaca, ovde je nekako veći, a stisak ruke o mladoženjinu mišku dok gledaju naniže ka obali upravo venčani, nekako je još snažniji nego što bi na kakvom drugom mestu bio. Jer ako postoji nešto što bi pojačalo osećaj euforije zbog venčanja sa voljenim bićem, to je možda baš ovako nešto.
Taj pogled, i to baš u tom trenutku, upravo sa tom osobom...
Iako se ne zna tačno, ili se bar istoričari i crkveni autoriteti oko toga ne mogu složiti, gde je prvo sedište vladičanstva ustanovio Sveti Sava po sticanju samostalnosti svoje crkve, generalno se svi slažu da je ona bila negde u Boki, ili u njenoj najbližoj okolini. Stoga je lako zaključiti da je upravo ovde i najveći broj crkava posvećeno začetniku Srpske pravoslavne crkve, jer početak doba autokefalnosti vezuje se za tadašnju Zetu. Neko će u tome pronaći logiku, neko možda i ne, ali činjenica je da se kult Svetog Save kroz istoriju ovde veoma poštovao i održao pre svega zahvaljujući tom poštovanju. Ne znam ko je birao lokaciju za ovu crkvu, ali izbor je zaista fantastičan, posebno ako se želi održati kult utemeljitelja Srpske pravoslavne crkve, i posvetiti mu nešto više od još jedne crkve, nešto što snažno dobija na značaju upravo u ovo vreme napuštanja tradicija, prekidanja običaja i plimi nepoštovanja mnogo toga vezanog za duhovno biće jednog naroda. To nešto je nezaboravan pogled koji će privući mnoge, a možda kada dođe zbog pogleda, nekoga privuče i duh koji ovo mesto čuva...
Da, zaveštanje onoga ko je crkvu baš ovde odabrao sagraditi, danas je dobilo na težini.
Interesantno, ali Crkva posvećena Svetom knezu Lazaru Štiljanoviću je skromna građevina kraj koje se mora proći na putu do Crkve Svetog Save. Prefinjenom elegancijom izraženoj u svoj svojoj skromnosti, zapravo je nagoveštaj glavne nagrade ka kojoj smo se putem kroz Paštroviće zaputili, tražeći onaj pogled...Skromno, a neodoljivo. Uredno, odmereno, primereno...i, zadivljujuće. Upravo kao i onaj kome je crkva posvećena, utemeljitelj i osnivač Srpske pravoslavne crkve, skroman i zadivljujuć. Odmeren i primeren...
I tako danas, zvona koja su u prošlosti neretko zvonila na uzbunu kada bi sa svog uzvišenog položaja meštani ugledali jedra neprijateljskih brodova, te svojom zvonjavom upozoravala branioce Svetog Stefana da se zabarikadiraju i zauzmu položaje kraj svojih puškarnica, danas imaju lepšu rolu.
I danas ta zvona odjekuju nad zalivom kao i nekada, ali sada slave neke nove početke života i označavaju sreću i radost, jer jedra koja prilaze odavno su više nego dobrodošla...i to je možda i najlepši detalj u Prvoj priči o pogledu od milion dolara.
Нема коментара:
Постави коментар