Milion hodočasnika godišnje.
Nije malo, nikako.
Doduše, u poređenju sa šestostrukim brojem posetilaca u Francuskom ekvivalentu...
Pa, može da zvuči kao malo, ili bar nedovoljno, ali nema tu poređenja.
Nema ga iz više razloga.
Pre svega zbog toga što je Međugorje zadržalo svoj stari šarm malog tranzitnog mesta u Hercegovini i pored ovolikog broja turista. Nije se prepustilo Njegovom Veličanstvu Novcu u potpunosti.
E, to je već umeće.
Čak su i prilazne saobraćajnice tu i tamo.
Da, blizu je autoput pa čak i aerodrom ali to je još uvek ipak ono malo, ono živopisno mesto od ranije.
U blizini je najvećeg grada u Hercegovini, Mostara, i na putu je ka hrvatskom primorju idući tim pravcem.
Početkom osamdesetih niz događaja objašnjivanih od strane očevidaca kao ukazivanja Gospe utabali su put današnjoj slavi Međugorja. Da li je tako bilo ili se samo činilo, definitivno nije tema za ove stranice. Tek, danas deluje da ni sam Papa nije uveren ali to nikako ne smeta hiljadama hodočasnika sa samo sebi znanim molbama i mislima koji ovde dolaze da bar na kratko nađu svoj unutrašnji mir.
Ispovedaonice su na velikom broju jezika, italijanskom, nemačkom, engleskom, španskom...
Čini se kao da se o svemu mislilo.
Sama misa se održava na velikom uređenom platou, čistom i nekako dostojanstvenom, jer tačno takav utisak i ostavlja snažno već pri prvom pogledu.
Takva je i misa.
Koliko kome znači neka duhovna veza sa svojim Bogom, svako zna sam za sebe.
Jedino što se može primetiti jeste da je na ovom mestu zaista umnogome učinjeno da svaki posetilac, bio on hodočasnik ili samo turista, pronađe svoju duhovnu vezu u jednom zaista prijatnom i dostojanstvenom ambijentu.
Suveniri i hoteli. Svakodnevnica Međugorja.
Ovde je sve počelo, na mestu gde se vidi krst.
Nije malo, nikako.
Doduše, u poređenju sa šestostrukim brojem posetilaca u Francuskom ekvivalentu...
Pa, može da zvuči kao malo, ili bar nedovoljno, ali nema tu poređenja.
Nema ga iz više razloga.
Pre svega zbog toga što je Međugorje zadržalo svoj stari šarm malog tranzitnog mesta u Hercegovini i pored ovolikog broja turista. Nije se prepustilo Njegovom Veličanstvu Novcu u potpunosti.
E, to je već umeće.
Čak su i prilazne saobraćajnice tu i tamo.
Da, blizu je autoput pa čak i aerodrom ali to je još uvek ipak ono malo, ono živopisno mesto od ranije.
U blizini je najvećeg grada u Hercegovini, Mostara, i na putu je ka hrvatskom primorju idući tim pravcem.
Početkom osamdesetih niz događaja objašnjivanih od strane očevidaca kao ukazivanja Gospe utabali su put današnjoj slavi Međugorja. Da li je tako bilo ili se samo činilo, definitivno nije tema za ove stranice. Tek, danas deluje da ni sam Papa nije uveren ali to nikako ne smeta hiljadama hodočasnika sa samo sebi znanim molbama i mislima koji ovde dolaze da bar na kratko nađu svoj unutrašnji mir.
Ispovedaonice su na velikom broju jezika, italijanskom, nemačkom, engleskom, španskom...
Čini se kao da se o svemu mislilo.
Sama misa se održava na velikom uređenom platou, čistom i nekako dostojanstvenom, jer tačno takav utisak i ostavlja snažno već pri prvom pogledu.
Takva je i misa.
Koliko kome znači neka duhovna veza sa svojim Bogom, svako zna sam za sebe.
Jedino što se može primetiti jeste da je na ovom mestu zaista umnogome učinjeno da svaki posetilac, bio on hodočasnik ili samo turista, pronađe svoju duhovnu vezu u jednom zaista prijatnom i dostojanstvenom ambijentu.
Suveniri i hoteli. Svakodnevnica Međugorja.
Ovde je sve počelo, na mestu gde se vidi krst.
Нема коментара:
Постави коментар