Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

уторак, 30. август 2016.

Objektivom van Srbije - Benkovac, lagani ritam života blizu mora

I, baš tako, blizu mora...blizu, ali nije na moru.
Od kada znam za ovaj gradić, pitao sam se da li svoju sudbinu doživljavaju kao okrutnu zbog toga.
Doduše, i Obrovac je nekako...pa, za utehu Benkovčanima. Smešten u udolje sa pogledom na sebe samoga...nekako zvuči kao uteha za Benkovac koji ima pogled oko sebe. Ravne Kotare.
Duga istorija Benkovca je definitivno nešto što ga smešta u sam vrh interesovanja posetilaca, blizina istorijskih i kulturnih spomenika nešto je što valja iskoristiti i upotpuniti time svoju riznicu znanja, sećanja, fotografija...


U samom gradići dominira gradsko šetalište, korzo, mesto gde su mnoge porodice zapravo nastajale i ne znajući šta proizilazi iz polustidljivih dobacivanja momaka devojkama u večernjoj promenadi i njihovih jedva vidljivih osmeha kao odgovor na ta dobacivanja.
Pretpostavljam da je put sa korza ponekad vodio i do najznačajnijeg istorijskog nasleđa Benkovca, Kaštela Benković, gde su se spajale ruke, a potom i usne, pa je i danas moguće na trenutak doživeti taj put romantike.
Nekako, kao da sms i internet nisu uspeli da obrišu taj šarm klasičnog zavođenja, koji je opstao u Benkovcu.
A možda me ipak osećaj vara. U svakom slučaju, lepo ga je bilo osetiti, makar bio i varljiv...
















Нема коментара:

Постави коментар