Nije baš da nema gde da se stavi peškir, ali i kad spustiš peškir, mala je šansa da ga neko ne nagazi jer ih toliko ima na plaži.
Nije more.
Jezero. Srebrno...
Već smo navikli da sinonim za gužvu na plaži tako često bude ova destinacija u istočnoj Srbiji, ali je uvek prijatno iznenađenje videti da ovde opet ima ljudi, zabave, života... Volim da ovde prođem i između dve sezone, a pamtim i neke sezone koje nisu bile ovakve i Srebrno jezero u nekim mrtvijim sezonskim danima, za šta je bilo krivo nepredvidivo vreme. Ipak, uvek volim da ga pamtim i po danima kada, poput pravog morskog ambijenta, dugo tražiš mesto za parkiranje ako kakvom greškom dođeš kolima. Od kada je i Akva park ukrasio ovaj biser domaćeg turizma, nekako je sve odskočilo uzlaznom putanjom, i to su one najlepše slike koje volim da pamtim.
I obnavljam, naravno.
Tuševi, sladoledi, muzika, pedaline, sandoline, odbojka na pesku. Dečija graja i nespretno zaplivavanje sa neizbežnim prskanjem, a nemaš gde da se skloniš.
Svega ima, ako si spreman da pretrpiš jedno, dobijaš ono drugo. Kako kaže jedna savremena doskočica i lingvistička premetaljka novijeg datuma - za svakoga po nešto, za nekoga sve.
Mislim da se ovde onaj deo o svemu odnosi na decu ipak, ali prežive i stariji, i to sa osmehom na licu :)
Nije more.
Jezero. Srebrno...
Već smo navikli da sinonim za gužvu na plaži tako često bude ova destinacija u istočnoj Srbiji, ali je uvek prijatno iznenađenje videti da ovde opet ima ljudi, zabave, života... Volim da ovde prođem i između dve sezone, a pamtim i neke sezone koje nisu bile ovakve i Srebrno jezero u nekim mrtvijim sezonskim danima, za šta je bilo krivo nepredvidivo vreme. Ipak, uvek volim da ga pamtim i po danima kada, poput pravog morskog ambijenta, dugo tražiš mesto za parkiranje ako kakvom greškom dođeš kolima. Od kada je i Akva park ukrasio ovaj biser domaćeg turizma, nekako je sve odskočilo uzlaznom putanjom, i to su one najlepše slike koje volim da pamtim.
I obnavljam, naravno.
Tuševi, sladoledi, muzika, pedaline, sandoline, odbojka na pesku. Dečija graja i nespretno zaplivavanje sa neizbežnim prskanjem, a nemaš gde da se skloniš.
Svega ima, ako si spreman da pretrpiš jedno, dobijaš ono drugo. Kako kaže jedna savremena doskočica i lingvistička premetaljka novijeg datuma - za svakoga po nešto, za nekoga sve.
Mislim da se ovde onaj deo o svemu odnosi na decu ipak, ali prežive i stariji, i to sa osmehom na licu :)
Нема коментара:
Постави коментар