Sasvim jedan prirodan ambijent za sportske terene, sasvim logičan ambijent za gradski stadion, apsolutno pravi izbor za ambijent raznih manifestacija...
Da, danas je to Fetislam, sasvim prirodan i logičan izbor za brojne namene. U nekim davnim danima i ja sam u tome našao sve logike za neke manifestacije u čijim sam organizacijama učestvovao.
I svaki put je bio pun pogodak. Najistočnija utvrda u Srbiji na Dunavu danas poprilično je očuvana iako ni po veličini, niti po očuvanosti, odnosno restauriranosti definitivno ne može da se meri sa perjanicama u ovoj sferi.
Fetislam je zapravo srednjevekovna utvrda podignuta na daleko starijim zidovima. Njen značaj je u smislu osnovne svrhe bledeo kroz istoriju, ali se do danas menjao i zavaljujući toj tranziciji od osnovne ratničke ideje danas je evoluirao u sjajan parkovni i sportski ambijent Kladova.
Iako nije domaćin baš svih kulturnih, ali ni sportskih dešavanja u gradu i okolini, čak i kada je centar događanja izmešten u sam grad, sjajno je mesto za prošetati, odmoriti se, protršati, zaviriti u istoriju, ili jednostavno - zaljubiti se.
Nekako nisam siguran da li je ovo mesto zaista bilo baš sjajan izbor za podizanje utvrđenja, ne umem sebi da dočaram nekadašnju geografiju kraja u dovoljnoj meri da razumem koliko je uopšte moglo biti išta kontrolisano sa ovih zidina bilo da ide rekom, a bilo da ide kopnom. Pa ipak, ono što na prvi pogled mogu da razumem jeste upravo činjenica da se na ovim zidinama lako može zaljubiti.
O, da...neko se zaljubi u istoriju. Neko u Dunav.
Neko u zalazak sunca...ili u osobu do sebe.
E, taj deo je svakome odmah jasan, ma koliko da onaj deo sa strateškim značajem tvrđave i dalje ostaje da se shvati.
Pa ipak, shvatili ili ne, zidine i kule su tu, puškarnice i topovske pozicije šapuću svoju priču samo ponekad prekinuti povremenim talasima Moćne Reke.
Treba samo slušati.
Dragi moji, Fetislam je pred nama!
Da, danas je to Fetislam, sasvim prirodan i logičan izbor za brojne namene. U nekim davnim danima i ja sam u tome našao sve logike za neke manifestacije u čijim sam organizacijama učestvovao.
I svaki put je bio pun pogodak. Najistočnija utvrda u Srbiji na Dunavu danas poprilično je očuvana iako ni po veličini, niti po očuvanosti, odnosno restauriranosti definitivno ne može da se meri sa perjanicama u ovoj sferi.
Fetislam je zapravo srednjevekovna utvrda podignuta na daleko starijim zidovima. Njen značaj je u smislu osnovne svrhe bledeo kroz istoriju, ali se do danas menjao i zavaljujući toj tranziciji od osnovne ratničke ideje danas je evoluirao u sjajan parkovni i sportski ambijent Kladova.
Iako nije domaćin baš svih kulturnih, ali ni sportskih dešavanja u gradu i okolini, čak i kada je centar događanja izmešten u sam grad, sjajno je mesto za prošetati, odmoriti se, protršati, zaviriti u istoriju, ili jednostavno - zaljubiti se.
Nekako nisam siguran da li je ovo mesto zaista bilo baš sjajan izbor za podizanje utvrđenja, ne umem sebi da dočaram nekadašnju geografiju kraja u dovoljnoj meri da razumem koliko je uopšte moglo biti išta kontrolisano sa ovih zidina bilo da ide rekom, a bilo da ide kopnom. Pa ipak, ono što na prvi pogled mogu da razumem jeste upravo činjenica da se na ovim zidinama lako može zaljubiti.
O, da...neko se zaljubi u istoriju. Neko u Dunav.
Neko u zalazak sunca...ili u osobu do sebe.
E, taj deo je svakome odmah jasan, ma koliko da onaj deo sa strateškim značajem tvrđave i dalje ostaje da se shvati.
Pa ipak, shvatili ili ne, zidine i kule su tu, puškarnice i topovske pozicije šapuću svoju priču samo ponekad prekinuti povremenim talasima Moćne Reke.
Treba samo slušati.
Dragi moji, Fetislam je pred nama!
Нема коментара:
Постави коментар