Pomalo kontroverzan grad, sakriven u najdubljem budžaku bokotorskog zaliva, sunca preko leta i ima, ali van sezone, sunce ga obasjava brzinom kakva se retko viđa...zapravo, postoje dani kada se jednostavno zapričaš i propustiš da vidiš sunce u Kotoru. :)
Šalim se malo, naravno, ali sakriven između namrgođenih brda i visokih stena, a sazdan u duhu pravog primorskog grada sa uskim ulicama i visokim krovovima koji štite od bure, ali nauštrp sunca, dnevna svetlost je zaista relativno kratka pojava u ovom prelepom gradu. Baš brzo zalazi van letnje sezone...
Ipak, luka je prelepa, skoro uvek okićena lepim brodovima, pogled ka Verigama je nezamenjiv, a šmek starog grada nešto što ostavlja bez daha. Stari grad je sabijen u tvrđavu na obali, kao i u večini primorskih gradova, ali ova tvrđava nije ono na šta Kotorani pomisle kada im se pomene reč - tvrđava. Ne, tvrđava koju oni tačno tako doživljavaju se nadvija nad ovom tvrđavom kao pravi stražar, da čovek vrat ukoči gledajući u nju, a kamoli da se popne uređenom stazom do gore :)
I tako, kotorski dani prolaze lagano, ali svakome donose ponešto. Prvi moj dolazak u Kotor pre dosta, dosta godina doneo mi je utisak koji me i danas obuzima čak i kad se setim ovog prefinjenog grada, a pogotovo kada ga ponovo sa zadovoljstvom posetim. Onaj duh starog grda, građen i brušen stotinama godina zauvek će ga definisati kao jedini takav grad sa aristokratskim duhom u Crnoj Gori. Možda to što ga izdvaja od ostalih gradova nije mnogo, ali svakako je dovoljno da bude - jedini.
Šalim se malo, naravno, ali sakriven između namrgođenih brda i visokih stena, a sazdan u duhu pravog primorskog grada sa uskim ulicama i visokim krovovima koji štite od bure, ali nauštrp sunca, dnevna svetlost je zaista relativno kratka pojava u ovom prelepom gradu. Baš brzo zalazi van letnje sezone...
Ipak, luka je prelepa, skoro uvek okićena lepim brodovima, pogled ka Verigama je nezamenjiv, a šmek starog grada nešto što ostavlja bez daha. Stari grad je sabijen u tvrđavu na obali, kao i u večini primorskih gradova, ali ova tvrđava nije ono na šta Kotorani pomisle kada im se pomene reč - tvrđava. Ne, tvrđava koju oni tačno tako doživljavaju se nadvija nad ovom tvrđavom kao pravi stražar, da čovek vrat ukoči gledajući u nju, a kamoli da se popne uređenom stazom do gore :)
I tako, kotorski dani prolaze lagano, ali svakome donose ponešto. Prvi moj dolazak u Kotor pre dosta, dosta godina doneo mi je utisak koji me i danas obuzima čak i kad se setim ovog prefinjenog grada, a pogotovo kada ga ponovo sa zadovoljstvom posetim. Onaj duh starog grda, građen i brušen stotinama godina zauvek će ga definisati kao jedini takav grad sa aristokratskim duhom u Crnoj Gori. Možda to što ga izdvaja od ostalih gradova nije mnogo, ali svakako je dovoljno da bude - jedini.
Ova tvoja slikovita mini reportaza me navela da pomislim kako bi bilo lepo da i ja odem tamo i vidim sve to uzivo,mogao bi za nju dobiti honorar od grada Kotora!
ОдговориИзбришиE, kad odes tamo i vidis zaista uzivo sve to, shvatis da si upravo tada dobila honorar od grada Kotora, i sto duze pamtis taj dozivljaj, to je i honorar veci. Hvala, svakako
ОдговориИзбриши