Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

субота, 30. новембар 2013.

Objektivom van Srbije - Ilirska vidilica, drevno mesto sa koga se pruža pogled od koga zastaje dah

Šuma, više puta gorela i podmlađivana za mog sećanja, a tek o ranijim dekadama ne smem ni pomišljati...smeštena između Jadranske magistrale i mora...podeljena stazama koje vode do najskrivenijih uvala i plaža. Šuma poznata kao Osejava, ne toliko misteriozna, koliko uvek zanimljiva kao pešački, a u nekim godinama i istraživački izazov.
E, negde nasred te šume tabla, putokaz, tek da znamo gde smo uopšte. Na jednu stranu Makarska, na drugu Tučepi...a put mora najinteresantnije što ova šuma krije. Vidilica, ili vidikovac. Kažu - Ilirska.


Ostaci neke stare bogomolje, poluuređen teren, zemljana staza posuta borovim iglicama koja vodi ka ostacima nekakve zidane osmatračnice. Sve u svemu, ambijent potpuno nesposoban da namernika pripremi na prizor koji puca kada se stigne do najisturenijeg dela Vidilice. Nemoguće je sav osećaj koji ispunjava čovek pred tim pogledom opisati možda ni celim rečenicama, ali nešto najbliže opisu tog osećaja krije samo jedna reč - Fantazija!


Sve ostalo je, verovatno, suvišno...tu je, na slikama sa kojih se verovatno može pročitati utisak koji ima čovek kada iz šume naleti na ovakav prizor, ma koliko puta prethodno uživao u pogledu na razne uvale, plažice i brodiće na putu ka ovoj fantaziji. Imao sam sreće da me neko ko je spoznao i razumeo lepotu uživanja u životu povede na to, za mene dotad skriveno mesto, i tako su nastale i slike koje rado delim na ovoj stranici sa svima.



Zavideli mi ni njima na pogledu sa broda, ili oni nama na pogledu na brod, verovatno je svejedno. Ovo su prizori kada neko nekome mora zavideti...







Vidilica arhitektonski viđena priča, ali i apsolutno nebitna kad čovek izbije na obalu:









Нема коментара:

Постави коментар