Preći sa jedne na drugu stranu reke, oduvek je bilo problem za čije rešavanje su neretko nalažena i veoma atraktivna rešenja. Bilo da su u pitanju mostovi, trajekti, skele ili čak gazovi gde je to moguće, veoma se često prelazak reke odvija na jedan dovoljno atraktivan način da ne prođe nezapaženo za putnika koji se zaputio na drugu obalu. Naravno, najveći broj mostova pređemo tako da ih ne primetimo, gazove danas koristi uglavnom lokalno stanovništvo traktorima pa je i moguće da prelazak reke postane jedna rutina koja se i ne primeti, ali ako sa braničevske strane poželimo u Banat da pređemo ispod srednjevekovne tvržave u Ramu, sasvim je sigurno da taj prelazak neće proći nezapaženo.
Naprotiv, taj prelazak predstavlja atrakciju, jedinstvenu u Srbiji, koja je definitivno za pamćenje.
Dunav je ovde ogroman...baš ogroman, bez preterivanja. U toj svojoj veličanstvenoj veličini pelazak skelom, čak i pored činjenice da to svakodnevno rade iskusne skeledžije, apsolutno izaziva u putniku osećaj savršenog izazova u kome nagle skokove adrenalina kompenzuje momenat kompletne ispunjenosti lepotom velike reke koji jednovremeno opseda sva čovekova čula. Čujemo Dunav, vidimo ga, mirišemo ga?
Nemam pojma, sve to, svakako, bez mogućnosti da uspostavimo redosled tih nadirućih upliva moćne reke u nas dok se skela odvaja od obale...
Naprotiv, taj prelazak predstavlja atrakciju, jedinstvenu u Srbiji, koja je definitivno za pamćenje.
Dunav je ovde ogroman...baš ogroman, bez preterivanja. U toj svojoj veličanstvenoj veličini pelazak skelom, čak i pored činjenice da to svakodnevno rade iskusne skeledžije, apsolutno izaziva u putniku osećaj savršenog izazova u kome nagle skokove adrenalina kompenzuje momenat kompletne ispunjenosti lepotom velike reke koji jednovremeno opseda sva čovekova čula. Čujemo Dunav, vidimo ga, mirišemo ga?
Nemam pojma, sve to, svakako, bez mogućnosti da uspostavimo redosled tih nadirućih upliva moćne reke u nas dok se skela odvaja od obale...
Нема коментара:
Постави коментар