Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

понедељак, 07. октобар 2013.

Foto album - Aloj, primorska verzija daleko poznatije Aloa Vere...ili, Agava

Retka stogodišnja cvetanja, rast na nepristupačnim mestima, oštre i krupne bodlje...sve su to karakteristike po kojima bismo mogli zaključiti o čemu se radi, ali za mene je jedna upečatljivija od ostalih. Radi se o debelom listu na kome je uglavnom urezano ko-zna-koliko imena, godina, srca... Generacije su se upisivale, a Aloj ih je trpeo i pamtio, i neke od njih dočekao da navrate do njega i u svojoj naknadnoj zrelosti pocrvene pomalo zbog takvih ludosti iz detinjstva, ali i mladosti...barem one rane mladosti.

Po tome, eto, ja pamtim Aloj.
I svaki put kada sam usmerio svoj objektiv na njega, ta imena su mi prolazila mislima. Neka neznana imena, među kojima, srećom, nikad nije bilo mog imena. Danas sam na to ponosan, na jednu od retkih mladalačkih gluposti koju sam preskočio.


Pa, mislim da je važno da ostavimo informacije o ovom prekrasnom divu iz porodice kaktusa nekom kasnijem guglanju, a da uživamo u njegovoj lepoti onako kako sam je ja video i uhvatio u svoj objektiv.


















3 коментара: