Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

понедељак, 30. септембар 2013.

Objektivom po Srbiji - Manastir Tresije, nadaleko poznato utočište u potrazi za duhovnim mirom

Od Sopota samo uspon ka Kosmaju. Ne strm, ali podugačak uspon.
To su prve impresije kada se pođe u pohode čuvenom manastiru Tresije i ostave za sobom poslednje gradske ulice i semafori.
Čitav taj deo puta kao da nas lagano priprema da nas odjednom, čak naglo moglo bi se reći, suoči sa svom lepotom i grandioznošću jedne od najlepših srpskih duhovnih oaza.
Nekome možda prvi pogled i neće baš oduzeti dah, ali će taj pogled dugo zakovati za sebe, onako miran i dostojanstven, skroman a istovremeno i raskošan...
Manastir Tresije.
Manastir koji je pokrovitelj kulturnih manifestacija i istovremeno domaćin Ilindenskog vašara.
Nije malo, uopšte.
Nije često da se toliko verska zajednica približi svom narodu. 
Manastirska priča nije bila laka kroz istoriju.
Moguće da je upravo zbog toga i toliko snažna veza ovog manastira sa narodom.
Meštani čak umeju videti i čuda.
Lik Bogorodice na manastirskom zidu...
Vekovi utkani u te zidove pamte i razaranja, spaljivanja, ali i obnavljanja do današnjih slavnih dana.
Pokrovitelji obnove bili su i starešine manastira Rakovica, ali i kraljevska loza Karađorđevića  preko princeze Jelisavete, te svakako brojni meštani koji su se uključivali u obnove svoje bogomolje spram svoje ekonomske ili fizičke snage.
One koji su ga kroz istoriju rušili, palili i pustošili, nema potrebe nabrajati.
Na koncu konaca, uvek su to isti...



Danas je uočljivo da je najnoviji dizajn manastirskog kompleksa uveliko prilagođen turističkim posetama. Veliki parkinzi adaptirani i za autobuse, savremena suvenirnica, te diskretno sugerisani smerovi kretanja tokom obilaska uređenim stazama ukrašenim ružičnjacima, definitivno su pokazatelj koliko manastir čuva u sebi prošlost, ali joj ne dozvoljava da ga zarobi.
Svaki korak je zapravo takav.
Lep, opušten i prija podjednako i vernicima i tek običnim posetiocima.
Za one koji žude za duhovnim blagom kojim će oplemeniti vlastito biće, veruje se da mogu dobiti i mnogo više od toga. Mnogi dolaze ovde i radi izlečenja telesnih oboljenja a ne samo zarad zaceljenja duhovnih rana. I duboko veruju u to.

Lagani pokret sa tri spojena prsta, uobičajen, tradicionalan ali i obavezan prilikom ulaska kroz manastirsku portu, i odmah zatim oni isti prsti grabe aparat, a oči traže najlepši kadar. Ah, najlepši..?
Ma, svaki je kadar najlepši za sebe na ovakvom mestu.

































Нема коментара:

Постави коментар