Objektivom po Srbiji - Jezero Panonija, sakriveni biser na severu Bačke

Ili, jezero Sava...

Mislim, o istom je jezeru reč, a sad...zbog čega Sava....pa zbog čega Panonija....verovatno neko ponešto zna o tome i drugačije od onoga što sam ja saznao, ali ne verujem da je to posebno važno.

Ime se već nekako da, u skladu sa mnogočime.

Okolina, lokalni folklor, aktuelno doba, zaslužni milje za nastanak i slično, a da o ličnim afinitetima onoga ko kumuje, i ne govorimo. Sve to može definisati nastanak naziva nečega.

U ovom slučaju jezera, i...u ovom slučaju čak dva naziva.

Panonija i Sava.

Sava bi bio nekadašnji pokušaj zvaničnog imenovanja, relativno brzo po formiranju ove akumulacije dugačke oko kilometar, a širokog oko stotinu metara uglavnom, i taj naziv se i danas koristi kao zvanični naziv, da, ali...

Narod je narod, i predanje i folklor koji kreira taj narod je ipak nešto drugo.

Tek, naziv jezera Sava utopio se u sve uobičajeniji naziv Panonija, pa se odavno jazero može prepoznati po oba naziva ali avaj.

Hajde da pokušamo nekako da pronađemo to jezero Sava u stvarnom životu...tanka je nada da ćemo uspeti.

No zato potraga za jezerom Panonija će nas svakako odvesti u relativnu blizinu Bačke Topole, odakle nas tek nešto preko deset klimetara deli od nesvakidašnjeg mikroambijenta znanog i kao Telečka visoravan na kojoj reka Krivaja pravi jedno od tri jezera koje napaja svojim vodotokom.

I, da, ova visoravan ponajmanje podseća na vojvođanske klasične pejzaže obzirom da obiluje brdovitim predelima, šumama i zelenilom atipičnim za Vojvodinu u kojoj je poslovično sve ravno i uzorano uglavnom.

I nadmorska visina od gotovo stotinu i trideset metara od čega je u Vojvodini viša samo Fruška gora a potom i Vršačke planine, govori o posebnosti ovog mikroambijenta. Zahvaljujući tome su čak i prosečne temperature u ovom području čak desetak stepeni niže od uobičajenih.

U vreme toplih letnjih meseci ovo je zaista svojevrsna izuzetno prijatna oaza.

Jezero je nastalo otprilike kao i čitav kompleks kome gravitira.

U poznijim godinama prethodnog veka nastala je većina naselja naziva Panonija u ambijentu odabranom verovatno iz istih razloga iz koga je jedan plemić sebi i svojim gostima podigao dvorac ili letnjikovac, kako ga ko doživljava, sa velelepnim parkom ispred njega.

Prepoznat kao sjajno mesto za određene eksperimentalne projekte stanovanja i proizvodnje ali i turizma koji je u to doba samo izuzetno ponegde integrisan u proizvodne projekte, ovaj ambijent je nadograđen tipskim naseljem, kao i hotelom i, naravno, ovim jezerom koje je zaokružilo čitavu tu neobičnu vojvođansku priču jedinstvenog imena Panonija pod kojim se prepoznavao i proizvodni kompleks, stambeno naselje, pa eto, i dvorac i jezero.

Samo jezero nema impozantne karakteristike, jer pored pomenutih dužine i širine, ni dubina od svega pet metara kod brane, gde je i najveća, nije dubina kojoj se klanja. No i pored toga, kažu da je sredinom jezera u gotovo čitavoj dužini jezera ta dubina oko ili nešto preko četiri metra što ribljem fondu daje unekoliko poželjnije uslove za život. Tome se, dakako, ribolovci najviše raduju.

Ipak, ono što ostavlja najsnažniji utisak je mir i spokoj koji se prosto nametne na kojoj god tački jezera da se nađemo. Lično, gotovo svuda i uvek uživam gledajući u vodu. Nije mi previše važno kakve je vrste voda.

Nije mi bitan nijedan od detalja koji suštinski razlikuju vode jednu od druge, i jedino mi je ponekad važno da vidim nekakav kraj te vode u daljini, makar i ostrvo koje nikako nije kraj, ali da ne bude pust horizont ispred mene, no i to je retko...voda i mir koji ona donosi sve više vrednujem sa godinama koja ostaju iza mene, a jedan od snažnijih utisaka mira i spokoja koji sam osetio, bio je upravo ovde, na obalama jezera usred guste šume, a na svega stotinjak metara od tipskog vikend naselja koje se ugnjezdilo pre skoro pola veka na jednoj od obala jezera.

Obalsko rastinje podržano bujnim šumovitim delovima, čine da boja jezera varira zavisno od samog sunca koje osvetljava u momentu gledanja, ali ono što uvek pleni jesu odrazi vegetacije na mirnoj površini koje čine pogled još lepšim.

I dodatno pojačavaju onaj utisak mira i spokoja koji me je kupio kod prvog pogleda.