Foto album - Muzej pomorstva u Tivtu, novi čuvar starih vrednosti od zaborava

Autrougarska ratna mornarica...
Tu negde počinje priča o Tivtu.
Arsenal.
Pomorska baza.
Potom i remontni zavod.
Brodovi, i...
...samo brodovi.
Vojni.
Ratni.
Dimnjaci, ugalj, usidreni u zalivu...
Kasnije je ugalj ustupio mesto nafti.
Nešto manje dima.
Ipak, brodovi nisu više ono po čemu je Tivat najpoznatiji.
Ne...posle hrabrog potapanja broda da ne padne u ruke okupatoru ispred samog Tivta, pomorska misija ovog gradića lagano se okreće sa površine do periskopske dubine.
Da, Tivat dobija nova obeležja.
Podmornice.
Potom tu dolaze i avioni, aerodrom je novi zaštitni znak.
I tako redom, sve dok najveće jahte u jednom od najluksuznijih mesta na ovom delu Jadrana ne postanu najnovije obeležje, a stari sjaj i istorija se ne presele u Muzej.
Baš tako...
Čuvari tradicije i istorije danas imaju na okupu veliku i malu podmornicu, kao i barkasu Barbara koja  je saobraćala još u Austrougarskoj službi..
Podmornica je adaptirana za obilazak, a obilazak je sjajan, uz apsolutno stručno vođenje.
Pa ma koliko predznanje neko imao pre polaska u taj obilazak...

Uz prigodno igralište, nekoliko eksponata iz nekog zlatnog doba nekadašnjih ratnih mornarica ležerno dočekuje posetioce.
Ostali eksponati izloženi su u zgradi prizmene ali i podrumske konstrukcije.
Obuhvaćene su ratne mornarice od Austrougarske, preko Kraljevine Jugoslavije i SFRJ, pa sve do poslednjih oblika ratnih flota koji su kotvili ili držali vez u Tivtu, ali i i celom Zalivu.
Dosta eksponata, i jedan vredan set fotografija i sećanja u mom životnom albumu.

Top i sidro...simbolika.
Istorijska, srećom...

U šetnji po Beogradu - Gročanska čaršija, vekovi saliveni u neodoljivu kaldrmu

Grocka.
Daleko, odmah pomisle Beograđani.
Samo...može li zapravo da bude bliže?
Da, može...
Ne baš u kilometrima.
Ne...
Ipak, može biti bliža u smislu da nam je draže prevaliti te kilometre.
Lakše...
Kao kada znamo kakva nas tamo nagrada čeka.
Nagrada koja opstaje vekovima.
Čak i milenijumima.
Jedna tipična varoš iz devetnaestog veka na ovim prostorima.
Autentična...
Sve je tu, sve što treba Grockoj.
Osim...automobila.
Oni ne trebaju. I nema ih.
Pešačka zona.
Poput Knez Mihailove.
Poput Skadarlije.
Oh...itekako poput.
Rame uz rame...
Osamdesetih godina je počela rekonstrukcija.
Otkrila je stariju kaldrmu ispod ove.
Kaldrmu sa Carigradskog druma.
Onu kaldrmu koja svedoči o nekadašnjoj srednjevekovnoj važnosti mesta koje se pominje još u deveteom veku.
Onu kaldrmu koja je postavljena preko nekih još starijih tragova istorije.
Odnosno...praistorije.
Grocka možda dema ono što ima Skadarlija, ali je svakako bogatija za čitavu Gročansku čaršiju.
Uzduž...
..i popreko...
I eto jedne šetnje nadomak Dunava, lepe šetnje, kroz istoriju.

Dakako, tu je i most.
Rečica.
Tu su i kandelabri u stilu postavljeni da budu energetski efikasni, a opet ambijentalno uklopljeni.
Tu su i klupice i autentična arhitektura.
Ma...tu je sve, bač sve što može zatrebati namerniku jednog ranog popodneva, kada odluči da proveri da li mu je sada Grocka ipak malo bliže...