U šetnji po Beogradu - Gročanska čaršija, vekovi saliveni u neodoljivu kaldrmu

Grocka.
Daleko, odmah pomisle Beograđani.
Samo...može li zapravo da bude bliže?
Da, može...
Ne baš u kilometrima.
Ne...
Ipak, može biti bliža u smislu da nam je draže prevaliti te kilometre.
Lakše...
Kao kada znamo kakva nas tamo nagrada čeka.
Nagrada koja opstaje vekovima.
Čak i milenijumima.
Jedna tipična varoš iz devetnaestog veka na ovim prostorima.
Autentična...
Sve je tu, sve što treba Grockoj.
Osim...automobila.
Oni ne trebaju. I nema ih.
Pešačka zona.
Poput Knez Mihailove.
Poput Skadarlije.
Oh...itekako poput.
Rame uz rame...
Osamdesetih godina je počela rekonstrukcija.
Otkrila je stariju kaldrmu ispod ove.
Kaldrmu sa Carigradskog druma.
Onu kaldrmu koja svedoči o nekadašnjoj srednjevekovnoj važnosti mesta koje se pominje još u deveteom veku.
Onu kaldrmu koja je postavljena preko nekih još starijih tragova istorije.
Odnosno...praistorije.
Grocka možda dema ono što ima Skadarlija, ali je svakako bogatija za čitavu Gročansku čaršiju.
Uzduž...
..i popreko...
I eto jedne šetnje nadomak Dunava, lepe šetnje, kroz istoriju.

Dakako, tu je i most.
Rečica.
Tu su i kandelabri u stilu postavljeni da budu energetski efikasni, a opet ambijentalno uklopljeni.
Tu su i klupice i autentična arhitektura.
Ma...tu je sve, bač sve što može zatrebati namerniku jednog ranog popodneva, kada odluči da proveri da li mu je sada Grocka ipak malo bliže...