U šetnji po Beogradu - Sahat kula, stari i precizni hronometar koji meri i istoriju

Čuvenom beogradskom tvrđavom, Kalemegdanom, dominira pored Pobednika, opservatorije, i nekih drugih zdanja i Sahat kula. Mnogi su je ovlaš videli, definitivno upamtili kako izgleda dok se nadvija nad zidinama i posloženim topovima u svom podnožju, i verovatno zabeležili na svojim selfijima i drugim fotografijama, ali je velika stvar zaviriti u taj istorijski spomenik i iznutra.
Kalemegdan krije zapravo dosta takvih mesta koje treba obići, a neka od njih sam već podelio na ovim stranicama, pa se tako uz bunker koji nije tako često otvoren ili Nebojša kulu, ali i Rimski bunar, možemo ovaj put prošetati i Sahat kulom.

Šetnja zaista može poćeti sa najniže tačke, iz Donjeg grada, i tim redosledom se možda i najbolje može sagledati kompleksnost i zanimljivost najvećeg beogradskog parka, u šta bi se savršeno uklopio i pogled sa Sahat kule. Pogled na mesto odakle smo stigli, te pogled na niz prelepih detalja koji nas u toj šetnji još očekuju. Već sam predstavio koliko je Kalemegdan zgodan u proleće, a ovog proleća je možda vreme da predstavimo i ovaj sjajan spomenik smešten nekako baš na središnjem delu Tvrđave.
Pa, ja bih zakoračio unutra slikom, a tekst bih sada prekinuo...za početak, nekoliko pogleda sa Kule.

Fokus na događaju - Dečiji maraton, mali junaci u brzinskom pohodu na popularnu Slonaru

Vreme i nebo su odlučili da ove godine razbiju tradiciju.
Ovogodišnji Dečiji maraton nije po tradiciji prethodio i najavio onaj pravi, veliki Beogradski maraton, već se desilo obrnuto. Lepše vreme se desilo tek nedelju dana po rekordnom Beogradskom maratonu, pa su konačno i mališani predškolskog uzrasta mogli da odjurišaju oko Slonare Beo zoo vrtu Dobre nade u pohod na neke nove medelje ili čak rekorde.

Rekord nije oboren, ali je izjednačen ovaj put.
Pa ipak, mada i to biva uglavnom najvažniji podatak sa protokom vremena, u ovom takmičenju tradicija je ustalila jednu drugu kategoriju na prvo mesto. Onu kategoriju kojoj teže još antičke Olimpijske igre.
Pobednik je svako ko je startovao.
Tako je bilo i ovaj put, a najbolji dokaz je aplauz koji je dobila jedna uplakana devojčiva koja se uz pomoć devojke iz organizacije, prošetala kroz cilj, i ipak završila trku posle neugodnog pada na startu. Taj aplauz je pokazao sve ono čemu sport od iskona treba da teži.

Neki budući šampioni možda baš na ovim slikama upisuju svoju budućnost u medijima po prvi put. Nikad se ne zna...