Fokus na događaju, Džudo turnir "Vladan Petrović" u Šumicama

Pojmovi po kojima se sećam: Turnir, džudo, pobednik medalja, pehar, dvorana Šumice, Vladan Petrović, Beograd, dečije kategorije...

Sportska dvorana u Šumicama zaista ne spada među veće sportske arene, ali kada je gotovo u potpunosti ispune sami učesnici sportskog događaja i gotovo da ne ostane mesta za publiku, onda se odmah zapitamo - a koji je to sport tako popularan?
Džudo...da, može da zazvuči neverovatno, ali na turniru "Vladan Petrović" u subotu 07.04.2012. zaista se skupilo toliko učesnika da je to naprosto neverovatno bilo. Predivan odziv, mnogo posla za organizaciju, ali sve je bilo na nivou. Posebno lep momenat je broj petlića, najmlađih, najmanjih i najslabijih, ali nikako i najmanje borbenih devojčica i dečaka koji su prosto preplavili strunjače i prostor oko njih.

Borbenosti nije nimalo nedostajalo, ma o kojoj se kategoriji radilo i jedino što je moglo da se smesti rame-uz-rame tom utisku, jeste fer-plej koji je prikazan. O, da, prolila se i pokoja suzica zbog žala usled poraza, provukla se i poneka bolna grimasa usled malo nezgodnijeg bacanja, ali sve u svemu demonstriran je sjajan sportski događaj. To su, ukratko, utisci moji, a sa fotografija neka svako za sebe izdvoji svoje utiske :)

Koji pehar čeka neku od takmičarki?
Mislim da i nije previše bitno bilo...

Efektno bacanje i malo neugodno prizemljenje...

Biće sve OK, a bilo je i još nekih manjih povreda, bez posledica osim po ponos ili neku sujeticu...

Moj pehar...ne dam!
Nema veze, ja imam moju medalju...
:)

Foto album - Mig 29, let koji se ne zaboravlja

Pojmovi po kojima se sećam: Najbolji lovac, MiG, Batajnica, Ruska avio industrija, ponos domaćeg RV, MiG29, Fulcrum, kraj osamdesetih, eskadrila, remont...

Početkom osamdesetih godina prošlog veka, saznali smo da Rusi imaju nešto novo na nebu, nešto najbolje...ne znam, tada je zvučalo kao najbolje sve na tu temu. I bilo je najbolje, kad malo bolje razmislim...
Radovali smo se novom ruskom letećem čudu, dodeljivali mu moći i karakteristike iako ga ni videli nismo, ali nam to i nije bilo najbitnije tada. Sanjali smo da ga naša zemlja ima i na kraju nam se san i ostvario. Krajem osamdesetih eskadrila je sletela.
Eh, kad se setim, pričama nije više bilo kraja, definitivno je to preko noći za nas postao najbolji avion ikada konstruisan :)
Davna vremena, lepa vremena posle kojih su došla ona ružna...
MiG 29 leteo je uglavnom iz demonstrativnih razloga, ređe na borbenim letovima, bio je čuvan da zaštiti to nebo od nekog dostojnijeg protivnika. Predzadnja godina prošlog milenijuma podigla ga je na nebo, za većinu njih iz eskadrile - poslednji put.
Ipak, neki drugi su doživeli da polete ponovo, da se remontuju i produže službu.

Sećam se svojih utisaka na Batajnici kada sam gledao ovaj veličanstveni lovac kako poleće, nestaje sa vidika, preleće i na kraju sleće. Teško je izdvojiti najjači utisak, ali ako bih morao, to bi bez sumnje bilo sletanje. Poput snažnih grabljivica, na neki način čudno postavljenih krila, sleće kao da se pokušava dočekati na zadnje točkove, pa tek onda nosnim točkom da zarula pistom. Taj momenat je za mene na zemlji nešto nezaboravno. Momenat sposoban da baci u zasenak veličanstvene figure u vazduhu, trenutke kadas e brzo izvije u vazduh sa piste kao sa odskočne daske...
Ovo ne treba da bude ni hvalospev ovom avionu, ni omaž veteranu koji će uskoro u muzej i sećanja, ali ovo nije ni obična galerija slika. Mislim da su ovo ipak samo moja osećanja na fotografijama koje slede...