Utvrđeni Balkan - Obnovljena tvrđava Fetislam, zaokružena niska bisera dunavskih utvrđenja u Srbiji

Da bi se obnovila, nije nužno tvrđava, morala biti 'rđava....pade mi na pamet ta misao, pomalo u stihu, pomalo šaljivo, ali i pomalo suštinski.

I upravo taj deo, pomalo suštinski, iznedrio mi je tu misao jer sam inicijalno želeo da pojasnim da obnova nečega kapitalnog, poput tvrđave iz srednjevekovnog doba, može biti motivisana na više načina, nadahnuta i neočekivanim idejama, i konačno ciljana onako kako se svakako na prvi pogled ne može dokučiti obnova jednog takvog objekta.

I upravo Fetislam može biti dobar primer šta se želelo, i šta se dobilo ovim dostignućem koje je definitivno premašilo svoj radni naziv, puka obnova utvrđenja.

Poznato je da odavno utvrđenja u svetu imaju jedan sasvim drugačiji trend, ona su se spustila duboko pod zemlju, i na savremenim fortifikacijama se u najboljem slučaju može videti samo ulaz, i pojedini diskretni segmenti vezani za logističke potrebe posade.

Stoga nadzemni zidani objekti odavno nisu u žiži građevinske ideje i postojanje takvih objekata ma kako očuvanih, nema ni trunke veze sa njihovom prvobitnom namenom.

Da, danas je većina takvih objekata zapravo stavljena u svrhu turističkih i kulturnih promocija, i to je jasno, ali da li se moglo otići i koji korak dalje, pitanje je na koje odgovor može ponuditi i upravo ova tvrđava, jedan od zaštitnih simbola Kladova.

A, upravo se i radi o Kladovu, kada pominjemo taj korak dalje.

Pravo pitanje glasi - šta je Fetislam Kladovu...i, odgovor na to pitanje je ono što želim da istaknem, jedno potpuno razumevanje šire slike.

Kladovo ima svašta, zaista, ima muzej, šetalište, park, sportsku dvoranu, marinu za čamce, obalu, plažu i mnogo toga drugoga, i površnom posmatraču bi se učinilo da je time već sve zastupljeno, posebno u odnosu na lokalno stanovništvo.

Ipak, imati većinu toga u jednom, izazov je i za daleko veće i bogatije mesta i gradove, i ona šira slika koju sam pominjao, polako poprima obrise ako razumemo da su se potrebe samog gradića proširile na više strana.

Pre obnove, ovde se moglo ući skoro pa na sopstvenu odgovornost, istina ne u nekom smislu fizičke ugroženosti i opasnosti osim od gmizavaca u visokoj travi koja je davila kompleks, već više u smislu komfora.

Štikle, točkovi kolica, pa i lepa odeća su mogli biti ugroženi lako stanjem u kome se prostor Fetislama nalazio.

Sportski tereni koji su postojali, bili su ograničeno funkcionalni, i uglavnom nisu bili uslovni za korišćenje osim lokalnog fudbalskog kluba.

Postojao je i svojevrstan amfiteatar na otvorenom koji je zapušten u prethodnim decenijama sve više zarastao u korov i zaborav, baš kao i teško vidljivi ostaci kamenih zidina tvrđave.

Pa ipak, ovo je bilo često posećeno izletište stanovnika prelepog gradića i najčešće domaćin ponekog kulturnog ili sportskog dešavanja ali bez potencijala za nešto više od toga.

I, tu počinje moja priča o široj slici o savremenoj ulozi jedne tvrđave i njenoj rekonstrukciji u skladu sa tim.

Ulazak u tvrđavski kompleks je na istom mestu kao i ranije, samo je sve obnovljeno a izgrađen je i osrednjeg kapaciteta parking sa sve mobilnim toaletima. Dakle, i dalje je ostalo ono na šta su navikli stanovnici ali i gosti koji posećuju tvrđavu više puta, samo je sada urednije i savremenije, komfornije.

Prolazak kroz kapiju nam pruža pogled na prostore unutar zidina, lagume, koji su sada uređeni i opremljeni kao neki višenamenski kulturni prostori, a različite izložbe su prve videle svoje mesto upravo ovde.

Šetalište sa velikim parkovskim, travnatim površinama. Sa sve posađenim stablima, lepo se uklapa i centralno postavljena kružna fontana. Centralni objekat se naziva Vizitorskim centrom, kakva je zadnjih decenija moda za ovakve objekte.

Svojevrsna izložba ukrštena sa zanimljivim sadržajima i velikom multimedijalnom salom, bila bi brza definicija ovog objekta koji deluje estetski uklopljeno u širi prostor tvrđave, dok je iznutra zaista savremeno uređen.

Ovde je ujedno i biletarnica za kupovinu ulaznica, a uprkos tome što postoje natpisi duž šetališta sa putokazom na ovo mesto kao mesto gde će se kupiti ulaznica za samu tvrđavu, nije baš intuitivno dizajnirano to rešenje i nemali broj posetilaca je prinuđen da se sa mosta kojim se ulazi u tvrđavski Grad, vrati nazad do biletarnice. Verovatno će veći broj posetilaca vremenom uticati na iznalaženje i boljih rešenja, ali ta zamerka svakako nije prevelika sama po sebi i ne umanjuje ugođaj obilaska kompleksa.

Put nas dalje vodi i do samog Grada, centralne nekadašnje fortifikacije koja je obnovljena sa diskretnim primesama i sugestijama da je u pitanju nekakav dvorac, odnosno, mesto odsedanja plemstva koje se utvrdilo, kakav je recimo, Gornji grad u Smederevskoj tvrđavi.

Iako je ovo bilo samo odbrambeno, vojničko utvrđenje, sasvim se uklopila i takva jedna sugestija, pre svega okarakterisana unutrašnjim nivoom uređenja, prostorima koji su prilagođeni multimedijalnim sadržajima, ambijentalnim svetlom naglašenim u toj tihoj nameri da ostavi utisak na posetioca kako se nalazi u dvorskim, a ne vojničkim odajama.

No, ako ne želimo obići taj centralni deo tvrđave, ostaje nam opcija levo, ili desno, naravno.

Sa obe strane je zanimljivo.

Na levoj se nalaze pomenuti stadion lokalnog fudbalskog kluba, ali i savremeni, potpuno obnovljeni i ograđeni sportski tereni za razne sportove.

Na desnoj strani se pak smestila kultura preko potpuno rekonstruisanog teatarskog prostora sa povećanim kapacitetom sedišta, te impozantnom i veoma funkcionalnom binom za događaje na otvorenom.

Nešto kasnije, između fotografija, posvetiću se i detaljnijim opisima, a zasada ću izvesti zaključak da je ova, daleko šira slika osavremenjavanja jednog istorijskog prostora kroz njegovu tradicionalnu konzumaciju od strane lokalnog stanovništva kao zabavnog prostora, veoma jasan signal kuda ovaj gradić namerava da se kreće u budućnosti.

Šetalište kojim danas može da se slobodno ide i u štiklama, i gurajući dečija kolica, i u elegantnoj garderobi jer nudi za sve prilike odlične uslove, danas je zapravo tradicionalni mali izlet Kladovčana podignut na jedan daleko viši i savremeniji nivo. Ne menjajući navike i percepciju ovog prostora, danas njime koračaju daleko ugodnije, i već time je jedan od ciljeva postignut. I ako tome dodamo i jedan moderan osvrt na istorijsku podlogu i koren ovog prostora kakav danas imamo, jasno je da i turističke ambicije grada uveliko počivaju na ovoj široj slici obnove Fetislama.

Uz sve to dodati sport i rekreacija na obnovljenim terenima, dečiji mobilijari i parkovske travnate površine sa tek zasađenim drvoredima, i posebno jedan sjajan novi prostor za konferencijska dešavanja u vizitorskom centru, a potom i konačno funkcionalnu pozornicu na otvorenom, čine zaokruženu i jasno vidljivu ambiciju luke koju danas po medijima zovu Srpskom Đenovom.

Ponešto je ostalo i autentično, ta vodena kapija obrasla, u iščekivanju da joj se nađe namena i da zasija tada u novom ruhu poput celog kompleksa. Dakako, i deo zidina spoljnog kompleksa koji nije još uređen, verovatno će se u svojoj rekonstrukciji osloniti i na ovaj pogled na Kladovo niz Dunav, kako bih ja to sada nazvao...

A na slikama ispod su delovi postavke unutar Vizitirskog centra koji ćemo kasnije i detljnije videti.

Ulazna kapija u kompleks i parking na prilaznom platou. 

Ulaz u čaroliju realizacije jedne šire slike obnove srednjevekovne tvrđave, u skladu je sa ostatkom obnovljenog prostora, i dostojno ga najavljuje od momenta kada parkiramo svoj dvotočkaš ili četvorotočkaš...

Izgrađeni Vizitorski centar iznad, i obnovljeni lagumi na slici ispod, uporedno govore o temeljitosti pristupa ideji obnove, jednom skladu postojećeg i novog.

Sportski tereni su ograđeni, višenamenski, po savremenim visokim standardima napravljeni, sa sve tribinama za navijačku podršku, ali i osvetljeni što posebno godi u toplim noćima.

Nisam očekivao ovako visok nivo obraćanja pažnje na detalje, i zaista sam prijatno iznenađen iako sam decenijama unazad pratio težnje i razvoj ovog gradića, uključiv i ovaj rekreativno sportski segment.

Vizitorski centar, malo detaljnije ovaj put.

Sa sve salom za izložbene postavke i radionice, te multimedijalnom salom.

I konačno, preko prilaznog mostića, pravo u centar utvrđenja. 

Najbolje što današnji Fetislam nudi.

I, čuva.

Jer danas više ne čuva prilaze sa rečne strane, već poziva na dolazak i obilazk sa svih strana, a primetno je upravo da je sve veći broj dolazak upravo preko Dunava, iz susedne Rumunije čijim je građanima sada Kladovo daleko interesantnije jer gotovo svi su već i u Fetislam dolazili.

I najzad, obnovljen teatarski prostor i pozornica na otvorenom.

U svom punom kapacitetu i sjaju, već je domaćin mnogim manifestacijama, dok se tek očekuje dalji razvoj situacije po pitanju učešća ove pozornice u turističkim i kulturnim ambicijama gradića na Dunavu.