Zvuči kao da je neko ko živi na Palićkom jezeru došao u Srem, pogledao akomulaciju od nepunih pedeset hektara površine i rekao - šatro jezero....ili, prevedeno sa tog uličnog žargona punog doskočica na normalan jezik, kobajagi jezero.
Samo zvuči, nije tako ovo jezero dobilo naziv.
Tačnije, jedan od naziva.
Jer, drugi naziv je Međaš.
I taj prvi naziv potiče od obližnjeg sela Šatrinci, iako postoje određene lokalne nedoumice i neslaganja oko geografskog pripadanja nekom od seoskih atara. Stanovnici Šatrinaca ne dovode to u pitanje, ali stanovnici okolnih sela, a posebno sela Neradin, neće se uvek složiti sa time. Štaviše, oni će se izjasniti tako da je jezero na njihovoj teritoriji, ali....hajde sad da se zamislimo malo....
Recimo da je jezero zaista bliže, ili pripada ataru sela Neradin, kako li bi se nazvalo to jezero na koje ionako možemo doći samo onda kada ništa drugo i ne radimo. Pa još i da se zove jezero Neradinačko...pa zazvoni mobilni - halo, ne, ma radim nešto...na jezeru jednom sam...neradinačkom. Ma ne, ne čuješ dobro, ja radim nešto ali sam na neradinačkom jezeru...i, tako, može mašta svakojake razgovore da nam osmisli....😀 ma, da ne diramo u naziv jezera u čijem god se ataru nalazilo.
Drugi naziv, Međaš, potiče od potoka koji je zapravo i pregrađen kada je negde u osamdesetim godinama prošlog veka došlo do stvaranja velikog broja akomulacija predviđenih za irigacione potrebe tih okolnih atara, hektara i svega ostalog što je tražilo vodu, a nevelik potok je nije mogao obezbediti dovoljno.
A naziv potoka, pak, sugeriše da je razdvajao nekakve atare i oranice, te je uziman kao linija razgraničenja i danas eto malo zanimljive etimologije na jednom od zaista lepših jezera Fruške gore.
Jezero, baš kao i dobar deo fruškogorskih jezera, ima tu neveliku dubinu od nekih četiri do pet metara pretežno, iako postoje neke tvrdnje i o nešto većim dubinama na pojedinim mestima, potom uređenu tipsku branu sa regulacijom nivoa vode, te obiljem mesta za pecanje, i nešto manje mesta za kupanje.
Ono o čemu će se meštani zakleti, jesu brojke od preko stotine, pa i do par stotina kupača na ovom jezeru u onim danima kada je voda sve na šta pomislimo usred toplog i suvog leta, ali te brojke se odnose na periode od pre deceniju i više, i danas su gotovo izvesno samo sećanja.
Danas je jedan omanji zidani ugostiteljski objekat sa naznakama svojevrsne bašte apsolutno ruralno zamišljene, sasvim dovoljan da opskrbi potrebe par desetina kupača koliko ih se skupi u sezoni, te otprilike toliko i ribolovaca koji su, naravno, daleko redovniji na ovom jezeru.
Dakle, intima, na neki način.
Beg od gužve, u susret nekoliko časova druženja sa vlastitim mislima ili intimno odabranim društvom, tako bi se danas mogao opisati izlet na ovo jezero koji apsolutno vredi sebi priuštiti.
Osim pomenutih gužvi kupača na desnoj strani jezera kada u njega gledamo sa brane gde su lokalni posetioci formirali svoju plažu, privlačnu čak i kada je trska mestimično preuzme, ovo jezero i okolina pamte i neke netipične gužve.
Gužve od ribe.
Ribe po sokacima i avlijama.
Navodno je u velikim poplavama iz maja 2014. godine, toliko vode nadošlo i dovodnim i odvodnim potokom, da se više vodotokovi nikako nisu mogli artikulisati, što je nizvodno neumitno ponelo i silnu ribu. Meštani su se čak i na fotografijama pohvalili naočitim primercima ribe koju su zaticali po ulici, a malo bode oči i činjenica da vodoregulacioni sistem na brani nije autonoman, pa stoga možda i zapušten te se zbog toga moglo desiti ovako nešto, već je to deo akomulacionog sistema Međaš - Jarčina - Galovica, i ta činjenica sugeriše da bi vodoregulacioni sistem na brani trebalo da bude otporniji na ovakve nepogode.
No, prihvatimo za sada da je sve zaista tako i bilo, te da primerci ribe na fotografijama meštana od pre deceniju, zaista predstavljaju nađene, a ne ulovljene trofeje, i ostavimo osmeh u kraju usana koji ovakva anegdota izaziva.
I, pređimo dalje obalom jezera preko omanjeg terena za odbojku na pesku, plaže koju bismo moglo okarakterisati kao glavnu, te brojnih mesta za kupanje, sunčanje i zaljubljivanje kojih ima od plaže ka potoku koji napaja jezero u dužini od gotovo čitavog kilometra duž te kupališne strane jezera. Dakako, ako ta mesta već nije zauzeo nekakav entuzijasta sa brojnim štapovima i meredovima, te spremnim mobilnim za selfi uz svoj trofej kada ga izvuče iz jezera...
Dalje još samo fotografije imaju smisla.
Nema većih aktivnosti na ovom jezeru, ono je zapravo idealno za izlet, uglavnom intimne prirode ili sa omanjim društvom koje će samo sebi osmisliti program zabave ovde, i to je negde i preporuka kojom se ovo jezero karakteriše.U okolini se nalaze i neki od bisera Fruške gore, neki od najlepših manastira, ali još poneko jezero, tako da sve u svemu, ovo jezero deluje kao možda i idealna destinacija za uhvatiti malo boje po koži, osvežiti se u malo plivanja, nauživati se vazduha sa najlepše planine u Vojvodini i izolovati se na jedan dan od svakodnevice protkane žurbom, aktivnošću, pritiskom i bukom.
Нема коментара:
Постави коментар