Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

субота, 21. октобар 2023.

Objektivom po Srbiji - Kanjon i dolina reke Jerme

Metar ipo. Taman za štošta.

Samo zaboga, da li je taman i za širinu jednog kanjona reke, makar i tamo gde je najuži?

Nikako, naravno, ali eto...taman je toliko širok jedan od najužih kanjona na kontinentu.

Ipak ispade nekako taman...

I negde je i logično da takav kanjon bude jedan od najužih u zemlji. Ipak, ispada da je ovaj jedan od najužih i na kontinentu, daleko van granica svoje zemlje. Pritom je i jedan od najlepših, a taj epitet mu nije donelo mesto na kome su dve visoke stene jedva nešto više od metra međusobno udaljene, mesto koje se, sasvim prigodno, naziva - Cedilka. Ne, epitet jednog od najlepših mora sadržati i dosta više od toga, a kanjon reke Jerme itekako to sadrži. 

Neki relevantni ocenjivači smatraju ovaj kanjon najlepšim u zemlji, i uveren sam da su veoma dobro ocenili lepotu koja se pruža uz i niz obe obale Jerme, bilo da je glava okrenuta gore ili dole, levo ili desno.Ja ga neću svakako proglašavati najlepšim jer takva ocena zahteva dosta argumentacije koju ja nemam, ali ono što ga čini privlačnim, svakako jeste činjenica da se dobrim njegovim delom može proći kolima, te na uređenim parkiralištima izaći, nauživati se lepote u nekoliko desetina koraka, te poći dalje, ili naprosto zameniti gume vlastitim đonovima i pokušati osvojiti neke od divljih lepota kojima kanjon obiluje.

Lično smatram to jednom ogromnom prednošću danas, u vreme kada stvari posmatramo na drugi način, te se i težim oblikom asketizma smatra bilo kakav fizički napor koji podrazumeva nekoliko sati pešačenja bez upotrebe vozila. Zapravo mogućnost kombinovanja oba načina obilaska neke lepote, smatram savršenim pozivnim impulsom na neku destinaciju. I, da odmah raščistimo....moje godine jesu tu, ali ne utiču preterano na ovakav stav. Naprosto, lepše je i lakše, a stigne i više da se vidi...

Ovaj kanjon nudi oboje. Kada je probijen put, odnosno rudarska pruga pre njega, otkriven je i ovaj biser smešten blizu granice sa Bugarskom, i kako danas stoje stvari, sve više se otkriva mameći nove posetioce željne uživanja u ovoj vrsti lepote.

Kanjon je daleko veći i interesantniji od segmenta koji se meni ukazao, ali to samo znači da me može očekivati ponovo u bliskoj budućnosti. Ipak, nekako je prirodno da se obiđe segment po segment, jer raznim zanimljivostima obikuje svaki od njih, pa ako bi se obilazio odjednom samo kanjon, a kamoli čitava rečna dolina, verovatno bi obilazak tih zanimljivosti morao da se žrtvuje.

Obzirom na dužinu toka Jerme oko koje se uzdiže najlepšim delom ovaj kanjon, a koja iznosi više od sedamdeset kilometara, bio bi veoma izazovan poduhvat obići dolinu reke iscela, u jednom putovanju, No ako tome dodamo i petnaestak kilometara tokom kojih ova reka krasi susednu Bugarsku, logistički zadatak obilaska doline Jerme iscela, postaje toliko složen, da je najbolje preskočiti tu ideju.

Sve u svemu, čak i ako znamo da postoji neki još lepši i atraktivniji ili izazovniji pejzaž Kanjona Jerme od onog u kom smo se obreli, to svakako neće umanjiti uživanje koje ćemo tu doživeti. Jer, definitivno je svaki kilometar ovog kanjona lep i izdašan u atrakcijama.




Lepota je nešto što nam zaista ne može izmaći ako se okrenemo na bilo koju stranu ovde, uključiv i gore-dole smer, jer bistra reka i visoke litice očas posla oduzmu dah posmatraču. 
Šuma kojom obiluje ovaj kraj, definitivno deluje kao da je namenski dekor samo da bi uokvirio lepotu ta dva antagonizma, taj gore-i-dole pogled u kom uživamo.
Pa ipak, lepota je jedno, a broj atrakcija koje se mogu naći u ovom području je nešto sasvim drugo.
Kanjon je, prvenstveno, udaljen od većih mesta i gradskih područja i to mu daje priliku da zasija u svoj svojoj raskoši kao i uostalom čitava dolina Jerme. Turisti su ovde još uvek relativno sporadična pojava, što takođe pruža priliku prirodi koja se ume šepuriti u svojoj raskoši na gotovo svakoj krivini ili slapu koji pravi svojim tokom.
Neki od najlepših manastira Srbije poput manastira Poganovo i manastira Sukovo, smestili su se upravo u dolini Jerme. U blizini je i jedna banja koja čeka, doduše, svoju obnovu i neki novi život, pa iako mnogi nisu čuli za Zvonačku banju koja je sukcesor još starorimskih zdravstvenih banja, eto prilike da se poseti i vidi kako je nekada izgledao turizam u ovom podneblju.
Nezavisno od ove banje, nalazi se i mineralani izvor poznat kao Slonova zadnjica...iako je narod zapravo pojednostavio taj naziv, ali za potrebe ovog teksta, poslužio sam se nešto pristojnijim izrazom, jelte...

Ono što teško da ćemo videti, makar golim okom, nije naodmet makar znati - Suri orao jedino na ovim visovima gnezdi svoja gnezda i obitava unutar Srbije. Čak preko stotinu vrsta ptica obitava ovde, a zanimljivo je da im dom dekoriše skoro četvrtina svih vrsta flore kod nas, od čega opet preko stotinu zaštićenih vrsta.
Nije zanemarivo, makar da se samo primi k znanju.
Poslastica je, kao i uvek, ono što može da se vidi.
Fantazija je prva reč koja mi pada na um kada se setim prizora pred kojima sam ostajao bez reči, a koji su se smenjivali dovoljnom brzinom da mi se na trenutke činilo da je sve to jedan fantastični predeo. 
I, eto otkud fantazija kao prva asocijacija...dva puta u istoj rečenici ne zvuči baš maštovito, ali tako je, jer šta reći kada prolazimo zapanjujuće dobrim putem kroz svojevrsne prirodne dveri od litica, a potom gotovo zagazimo u reku pod nama...
A nad nama se nadvija litica formirajući polutunel, što samo pojačava utisak pogleda na dole, ka brzacima koje reka pravi. Odmah zatim pitoma priroda buja na sve strane, a reka je krasi onako bistra, mirna, tiha, i kažu - puna pastrmke. I potom se otvara pogled na litice na kojima se gnezdi suri orao, visoke, strme, kao da su nacrtane i umetnute u tu sliku...a kad se zagleda put njih, može se videti kako nešto leti tamo daleko i visoko...i, volim da pomislim da sam video upravo tog retkog orla, jer koja bi se ptica usudila u njegovo carstvo.
Nema puno saobraćaja, što putovanje čini lepšim, ali se povremeno mogu sresti ljudi, delom stanovnici, a delom i tuuristi, i učinilo mi se više puta da još jednom treba da koristim reč taman!
Reč koja mi se nekako vezala uz reku Jermu i kanjon, odnosno dolinu koju krasi, čineći je pritom jednim od najlepših mesta u zemlji. 
Taman...
A onda, taman kada me ponelo pisanje i euforija prepričavanja, setih se da ima i poneka fotografija kojoj treba pružiti priliku, da li teksta ima taman koliko treba ili previše, neka svako za sebe prosudi. 😀























Нема коментара:

Постави коментар