Negde pominju Rumu.
Negde Vrdnik.
Negde, oba mesta...
I verovatno su svi u pravu.
Do Pavlovačkog jezera može se sa obe strane.
Podno Fruške gore, šćućurilo se još jedno u nizu veštačkih jezera.
Pomalo lenjo...a pomalo smirujuće.
Kako god da se gleda na tu mirnu površinu vode u kojoj, kažu, ima i ribe poprilično, pogled mora biti lep. Jer, jezero je lepo svakako.
Pecali ili se samo prošetali.
Konačno, na jednoj obali jezera nikle su sjajne kuće za odmor za koje se vezuju neka poznata imena.
Ukoliko porodica najboljeg sprskog tenisera ikada, a možda i najboljeg svetskog tenisera pomisli da ovde treba uložiti u kuću za odmor, ne sumnjam da je u pitanju višestruka ocena lepote jezera.
Dakako, i pristupačnosti.
I infrastrukture.
Tek, ova diskretna lepota jezera nije ostala nezapažena.
Kudoš se zvao potok koji je pregrađen branom.
Otud se i danas spominje isti taj naziv i za jezero.
Kudoš.
No, ma kako ga zvali, lepo ostaje lepo.
Možda ne baš tipično vojvođansko...
..ali veoma lepo vojvođansko jezero.
Malo jeste, ali su mu obale pristupačne.
Krajolik podno brane je apsolutno tipičan sa odvodnim kanalom za preliv i drvećem u daljini.
Brana je dugačka nekih 400 metara, a pristupnih puteva ima sa obe njene strane.
Obale i tamo gde su strme, to su blage strmine.
Poneki detalji govore i o nemaru blagom...
..dok poneki govore i o hedonizmu.
Jer zbog toga je moj objektiv uspeo da ulovi i pletenu stolicu u vodi, ali i teretanu na obali samoj.
Naravno, ispred jedne od vila poznatog sveta koji je ovde sebi odlučio skućiti dom za odmor.
U principu, ima svega.
Uključiv i čamac bez vode...
Naravno, na obalama je lako moguće pronaći i mesta za loženje vatrice.
Izletište nije uređeno ali očito je da to ne smeta izletnicima.
Konačno, ovde sve prosto vuče na izlet...
Toliko je posebno ovo mesto...
Negde Vrdnik.
Negde, oba mesta...
I verovatno su svi u pravu.
Do Pavlovačkog jezera može se sa obe strane.
Podno Fruške gore, šćućurilo se još jedno u nizu veštačkih jezera.
Pomalo lenjo...a pomalo smirujuće.
Kako god da se gleda na tu mirnu površinu vode u kojoj, kažu, ima i ribe poprilično, pogled mora biti lep. Jer, jezero je lepo svakako.
Pecali ili se samo prošetali.
Konačno, na jednoj obali jezera nikle su sjajne kuće za odmor za koje se vezuju neka poznata imena.
Ukoliko porodica najboljeg sprskog tenisera ikada, a možda i najboljeg svetskog tenisera pomisli da ovde treba uložiti u kuću za odmor, ne sumnjam da je u pitanju višestruka ocena lepote jezera.
Dakako, i pristupačnosti.
I infrastrukture.
Tek, ova diskretna lepota jezera nije ostala nezapažena.
Kudoš se zvao potok koji je pregrađen branom.
Otud se i danas spominje isti taj naziv i za jezero.
Kudoš.
No, ma kako ga zvali, lepo ostaje lepo.
Možda ne baš tipično vojvođansko...
..ali veoma lepo vojvođansko jezero.
Malo jeste, ali su mu obale pristupačne.
Krajolik podno brane je apsolutno tipičan sa odvodnim kanalom za preliv i drvećem u daljini.
Brana je dugačka nekih 400 metara, a pristupnih puteva ima sa obe njene strane.
Obale i tamo gde su strme, to su blage strmine.
Poneki detalji govore i o nemaru blagom...
..dok poneki govore i o hedonizmu.
Jer zbog toga je moj objektiv uspeo da ulovi i pletenu stolicu u vodi, ali i teretanu na obali samoj.
Naravno, ispred jedne od vila poznatog sveta koji je ovde sebi odlučio skućiti dom za odmor.
U principu, ima svega.
Uključiv i čamac bez vode...
Naravno, na obalama je lako moguće pronaći i mesta za loženje vatrice.
Izletište nije uređeno ali očito je da to ne smeta izletnicima.
Konačno, ovde sve prosto vuče na izlet...
Toliko je posebno ovo mesto...
Нема коментара:
Постави коментар