Objektivom po Srbiji - Gružansko jezero...ili Knićko jezero...ili Šumadijsko more...svejedno, lepota je tu, nadomak ruke

Sakrilo se ovo jezero malo.
Pomalo stidljivo, na neki način.
Početkom osamdesetih pregradnjom reke Gruže, nastala je ova lepota.
Uglavnom sakrivena od pogleda...
Izuzev trenutka kada sa mosta na lokalnom magistralnom putu pukne pogled i zablista jezero u svoj svojoj raskoši.
Sa preko četrdeset kilometara obale na kojima nalaze svoje zadovoljstvo i ribolovci i kamperi i kupači, ali i preko sedamdeset vrsta ptica koje ovde obavezno zastanu u svojim seobama.
Poneki čun ribarski, poneki plivač...
Uglavnom, lepota na sve strane...
Bogato ribom.
Nekome i to znači...
Ne preterano bogato pratećim sadržajima koji bi mnogima značili.
Na jedan naglašen način nepravedno skrajnuto sa mapa turizma.
Veliko jezero nadomak Kragujevca...
Nema mnogo uređenih staza za šetnju.
Ne.
Nema ni parkinga.
Nema zapravo gotovo ničega što bi privuklo.
Naravno, izuzev onog pogleda sa mosta...
Naprosto da se čovek zapita, jesmo li uopste videli potencijal te lepote.
Pa ipak, najbolje je zapitati se upravo na nekoj od obala.
U miru i tišini.
U mirisu velike vode.
U ugođaju pogleda koji se može meriti i sa ponekim pogledom na more.
Tu je najbolje zapitati se.

I posle tog pitanja na koje je odgovor ipak znan...zakoračimo.
Levo ili desno...nije previše važno.
Svuda je lepo.
Nema greške.
Nema pogrešnog pravca.
Nema toga nigde dokle puca pogled na obale jezera i scenografiju kojom nebo išaraju oblaci, a tek poneka od moćnih barskih ptica ukrasi taj pejsaž svojim drskim letom.