Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

недеља, 26. јануар 2020.

Fokus na događaju - Božićno seoce kod hrama Svetog Save

I...počelo je.
Počela je tradicija.
Sada je već jasno.
Kada prvi put nešto krene, pod znakom je pitanja kako će se nastaviti.
Kako će biti prihvaćeno.
Kakav će tok poprimiti.
I...hoće li se uopšte nastaviti..
No, eto nas, ipak.
Svedočimo tradiciji.
Mladoj, da, ali sve bogatijoj.
Posvećenost je očita.
Odlučnost takođe.
A i zaista je primetno da se primila među posetiocima.
Dakle, ispred Hrama Svetog Save počela je tradicija.
Tradicija nazvana Božićno seoce.
Tradicija koju ove godine otvara licno Patrijarh.
Podela paketića, toplih pozdrava i blagoslova...
Začini je i fantastična Balkanika...
Reprezentativni orkestar Policije i Garde.
Vatrica...
Pećina...i, Pećina.
Slama, deca razdragana uprkos hladnoći.
Vreva, ringišpili.
Božićne zaprege...
Sve to u jednoj lepoj tradiciji koja se rađa.


I ti baloni....
Šareni, svetlucavi...elektronikom punjeni.
Na neobičan način uspešno spojeni sa tradicionalnom šećernom penom.
Simbolikom nekih starih tradicija...
Delom karnevalska atmosfera...sa sve sjajnim orkestrima.
Delimično koncertna atmosfera.
Delom i vašarska..u najpozitivnijem smislu reči.
...a ponajviše dečija.
I valjda tako i treba...kada je reč o naglašeno porodičnoj tradiciji.




































Нема коментара:

Постави коментар