General...da, rođen u Beogradu, ali umro u Vrnjačkoj Banji.
Nekome čudno, nekome možda i ne, ali jedan general je upravo tako počeo i završio svoj život.
Jedan od najbogatijih generala...
Četiri puta penzionisan.
Četiri...
Neko me je bio važan. Nekome očito nije. Ili je bio opasan nekome.
Namesnik maloletnom vladaru.
I, svakako, nešto po čemu je jedinstven.
Jedini je general u sprskoj vojsci koji je stekao još za života počast da jedan puk ponese njegovo ime.
Eto, jedan zaista neobičan general.
Naravno, uz sve te neobičnosti ide i neobična zaostavština.
Dvorac Belimarković.
Podignut krajem devetnaestog veka kao jedna od najstarijih građevina u Vrnjačkoj Banji.
Iznad izvora Tople vode.
Letnjikovac.
Ili vila...manje je bitno.
Veličanstveno zdanje već na prvi pogled.
Građeno i mermerom iz Generalnovog rudnika na Goču.
Belim mermerom...
Generalov sestrić je idejni otac ovog zdanja, ali gradnju i sve prateće aktivnosti tokom sedam godina koliko je trajala, nadlegali su više nego renomirani stručnjaci.
Sve u svemu, zaista neobično.
Usred svega neobičnog.
I..kako reče jedna prijateljica kada je videla zdanje - uopšte nije loše za jednog generala. Naprotiv...
Ima u toj konstataciji svega.
Iskustva.
Omaža delu...
Pohvale trudu.
...a, ponajviše suštine.
Da, biti general nekako je san, više nego dovoljan...i konačno, kakav to trag iza sebe ostavljaju generali, sem onog crnila na majkama dece koju vodiše ti generali...ili dece protiv koje vodiše svoje jedinice?
Ovaj trag je nešto sasvim drugačije.
I, da...uopšte nije loše za jednog generala.
Danas je već nekoliko decenija zdanje otkupljeno u korist kulturnih aktivnosti.
Danas je to izložbeni prostor, ali i jedna od atrakcija možda najveće turističke atrakcije Srbije.
Danas je ipak to nešto sasvim drugo.
Da li je to General koji je čak i vladao u ime maloletnog kralja, imao na umu, ko zna.
Da, moguće je da je možda imao i neku viziju u kojoj je njegovu zaostavštinu koristio kulturni korpus mesta ya koje je dao svoje beogradsko poreklo.
Kako god bilo, za jednog generala uopšte nije loše...
Nekome čudno, nekome možda i ne, ali jedan general je upravo tako počeo i završio svoj život.
Jedan od najbogatijih generala...
Četiri puta penzionisan.
Četiri...
Neko me je bio važan. Nekome očito nije. Ili je bio opasan nekome.
Namesnik maloletnom vladaru.
I, svakako, nešto po čemu je jedinstven.
Jedini je general u sprskoj vojsci koji je stekao još za života počast da jedan puk ponese njegovo ime.
Eto, jedan zaista neobičan general.
Naravno, uz sve te neobičnosti ide i neobična zaostavština.
Dvorac Belimarković.
Podignut krajem devetnaestog veka kao jedna od najstarijih građevina u Vrnjačkoj Banji.
Iznad izvora Tople vode.
Letnjikovac.
Ili vila...manje je bitno.
Veličanstveno zdanje već na prvi pogled.
Građeno i mermerom iz Generalnovog rudnika na Goču.
Belim mermerom...
Generalov sestrić je idejni otac ovog zdanja, ali gradnju i sve prateće aktivnosti tokom sedam godina koliko je trajala, nadlegali su više nego renomirani stručnjaci.
Sve u svemu, zaista neobično.
Usred svega neobičnog.
I..kako reče jedna prijateljica kada je videla zdanje - uopšte nije loše za jednog generala. Naprotiv...
Ima u toj konstataciji svega.
Iskustva.
Omaža delu...
Pohvale trudu.
...a, ponajviše suštine.
Da, biti general nekako je san, više nego dovoljan...i konačno, kakav to trag iza sebe ostavljaju generali, sem onog crnila na majkama dece koju vodiše ti generali...ili dece protiv koje vodiše svoje jedinice?
Ovaj trag je nešto sasvim drugačije.
I, da...uopšte nije loše za jednog generala.
Danas je već nekoliko decenija zdanje otkupljeno u korist kulturnih aktivnosti.
Danas je to izložbeni prostor, ali i jedna od atrakcija možda najveće turističke atrakcije Srbije.
Danas je ipak to nešto sasvim drugo.
Da li je to General koji je čak i vladao u ime maloletnog kralja, imao na umu, ko zna.
Da, moguće je da je možda imao i neku viziju u kojoj je njegovu zaostavštinu koristio kulturni korpus mesta ya koje je dao svoje beogradsko poreklo.
Kako god bilo, za jednog generala uopšte nije loše...
Нема коментара:
Постави коментар