Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

понедељак, 12. новембар 2018.

Dvorci i stilska arhitektura Srbije - Dvorac Rogendorf, neobična sudbina zdanja u Banatskom Dvoru

Od legende o izuzetnom parku koji okružuje dvorac, do današnje zgrade koju koristi lokalna poljoprivredna zadruga..
Dug put.
Dva veka tog puta se već lagano nazire.
Počelo je kao najlepša zgrada u naselju koje je u potpunosti pripadalo jednoj vlastelinskoj porodici.
Ne odmah, ali nešto kupovinom, nešto mirazom.
U svakom slučaju Grof Rogendorf dospevši u posed čitavog današnjeg Banatskog Dvora, imao je logiku zidanja povelikog Kaštela prizemnog neoklasicističkog tipa.
Istom tom logikom oplemenio je zdanje i park koji ga okružuje i fontanom koja se vodom snabdevala iz velikog rezervoara sa tavana.
Tako, otprilike, počinje i većina priča o dvorcima Vojvodine, ali...
Ova ubrzo stiže do prvog zapleta.
Ubrzo je prodato čitavo imanje koje je obuhvatalo i okolno nadelje pod nazivom Dušanovac.
Prodato na svega pet godina.
Malo je i prošireno.
Pa prodato opet.
I ponovo je malo prošireno.
I, naravno, ponovo prodato...
Sudbina, neobicna, definitivno.


I onda posle silnih prodaja, malo i - rušenja.
Krađe materijala.
Nestručne rekonstrukcije.
Tek, danas se vidi samo deo nekadašnjeg dvorca.
Ili kaštela kako ga neki danas poznaju.
Poslednja poznata porodica Čekonjić donela je i neobičnih vrsta drveta u vrt.
I od toga je malo ostalo.
Neobična sudbina, kako već rekoh.






















Нема коментара:

Постави коментар