Od legende o izuzetnom parku koji okružuje dvorac, do današnje zgrade koju koristi lokalna poljoprivredna zadruga..
Dug put.
Dva veka tog puta se već lagano nazire.
Počelo je kao najlepša zgrada u naselju koje je u potpunosti pripadalo jednoj vlastelinskoj porodici.
Ne odmah, ali nešto kupovinom, nešto mirazom.
U svakom slučaju Grof Rogendorf dospevši u posed čitavog današnjeg Banatskog Dvora, imao je logiku zidanja povelikog Kaštela prizemnog neoklasicističkog tipa.
Istom tom logikom oplemenio je zdanje i park koji ga okružuje i fontanom koja se vodom snabdevala iz velikog rezervoara sa tavana.
Tako, otprilike, počinje i većina priča o dvorcima Vojvodine, ali...
Ova ubrzo stiže do prvog zapleta.
Ubrzo je prodato čitavo imanje koje je obuhvatalo i okolno nadelje pod nazivom Dušanovac.
Prodato na svega pet godina.
Malo je i prošireno.
Pa prodato opet.
I ponovo je malo prošireno.
I, naravno, ponovo prodato...
Sudbina, neobicna, definitivno.
I onda posle silnih prodaja, malo i - rušenja.
Krađe materijala.
Nestručne rekonstrukcije.
Tek, danas se vidi samo deo nekadašnjeg dvorca.
Ili kaštela kako ga neki danas poznaju.
Poslednja poznata porodica Čekonjić donela je i neobičnih vrsta drveta u vrt.
I od toga je malo ostalo.
Neobična sudbina, kako već rekoh.
Dug put.
Dva veka tog puta se već lagano nazire.
Počelo je kao najlepša zgrada u naselju koje je u potpunosti pripadalo jednoj vlastelinskoj porodici.
Ne odmah, ali nešto kupovinom, nešto mirazom.
U svakom slučaju Grof Rogendorf dospevši u posed čitavog današnjeg Banatskog Dvora, imao je logiku zidanja povelikog Kaštela prizemnog neoklasicističkog tipa.
Istom tom logikom oplemenio je zdanje i park koji ga okružuje i fontanom koja se vodom snabdevala iz velikog rezervoara sa tavana.
Tako, otprilike, počinje i većina priča o dvorcima Vojvodine, ali...
Ova ubrzo stiže do prvog zapleta.
Ubrzo je prodato čitavo imanje koje je obuhvatalo i okolno nadelje pod nazivom Dušanovac.
Prodato na svega pet godina.
Malo je i prošireno.
Pa prodato opet.
I ponovo je malo prošireno.
I, naravno, ponovo prodato...
Sudbina, neobicna, definitivno.
I onda posle silnih prodaja, malo i - rušenja.
Krađe materijala.
Nestručne rekonstrukcije.
Tek, danas se vidi samo deo nekadašnjeg dvorca.
Ili kaštela kako ga neki danas poznaju.
Poslednja poznata porodica Čekonjić donela je i neobičnih vrsta drveta u vrt.
I od toga je malo ostalo.
Neobična sudbina, kako već rekoh.
Нема коментара:
Постави коментар