Kupres i Kupreška visoravan.
Nekada davno, u nekadašnjoj zajedničkoj državi, ova dva pojma su bila neraskidivo vezana.
Kupres, malo mesto okruženo ravnicom, ali i visovima, uglavnom je spominjano kao strateško područje i gotovo sav značaj proisticao je odatle.
Nepravedno. Zaista nepravedno.
Moguće da je taj značaj sa vojničkog aspekta zaista takav i trebao biti, ali lepota koja je promicala u senci vojnih karata, lenjira i dvogleda na vežbama, potpuno je ostala u nekom trećem planu.
Nažalost, svoju vojničku reputaciju i važnost Kupres je u svim dosadašnjim ratovima iskazao, ali je danas, konačno, vojničku čizmu zamenila obuća planinara, vezovi skijaša. a najčešće obična obuća putnika namernika odlučnog da uživa u prirodnim lepotama koliko mu pogled pruža.
A, baš se pruža taj veličanstveni pogled.
Danas je to gradić sa naglašenom orejentacijom ka zimskom sportu i rekreaciji.
Konačno...
Letnji, a posebno kasno letnji meseci donose i fantastične prizore savremenih verzija nekadašnjih stogova sena koji poput neke mirne džinovske vojske odmaraju na nepreglednim livadama.
Zimi pak, kako i sami meštani to doživljavaju, ume da se od magle ne vidi ni prst pred okom.
To je slika Kupresa danas.
Meni lično najlepša.
I čuvena Kupreška vrata danas su najlepša kad njima prozuje motori, ali i automobili nakrcani svime i svačime na put ka ili od mora.
I svakako ta Vrata u svom najlepšem izdanju:
A ostalo je ono što bi trebalo videti.
Zastati, pojesti možda sendvič ili popiti sok ili kafu.
Zažmuriti na momenat i udahnuti duboko.
Uživati duboko.
Prelepa priroda svuda okolo.
Visoravan, planine ili sam gradić.
Za uživanje u trenutku i nema neke razlike.
Slika privrede nasuprot slici ski staze.
Ima neke simbolike.
Teško bi baš jedno bez drugog.
Može, ali ovako je lakše...
Nekada davno, u nekadašnjoj zajedničkoj državi, ova dva pojma su bila neraskidivo vezana.
Kupres, malo mesto okruženo ravnicom, ali i visovima, uglavnom je spominjano kao strateško područje i gotovo sav značaj proisticao je odatle.
Nepravedno. Zaista nepravedno.
Moguće da je taj značaj sa vojničkog aspekta zaista takav i trebao biti, ali lepota koja je promicala u senci vojnih karata, lenjira i dvogleda na vežbama, potpuno je ostala u nekom trećem planu.
Nažalost, svoju vojničku reputaciju i važnost Kupres je u svim dosadašnjim ratovima iskazao, ali je danas, konačno, vojničku čizmu zamenila obuća planinara, vezovi skijaša. a najčešće obična obuća putnika namernika odlučnog da uživa u prirodnim lepotama koliko mu pogled pruža.
A, baš se pruža taj veličanstveni pogled.
Danas je to gradić sa naglašenom orejentacijom ka zimskom sportu i rekreaciji.
Konačno...
Letnji, a posebno kasno letnji meseci donose i fantastične prizore savremenih verzija nekadašnjih stogova sena koji poput neke mirne džinovske vojske odmaraju na nepreglednim livadama.
Zimi pak, kako i sami meštani to doživljavaju, ume da se od magle ne vidi ni prst pred okom.
To je slika Kupresa danas.
Meni lično najlepša.
I čuvena Kupreška vrata danas su najlepša kad njima prozuje motori, ali i automobili nakrcani svime i svačime na put ka ili od mora.
I svakako ta Vrata u svom najlepšem izdanju:
A ostalo je ono što bi trebalo videti.
Zastati, pojesti možda sendvič ili popiti sok ili kafu.
Zažmuriti na momenat i udahnuti duboko.
Uživati duboko.
Prelepa priroda svuda okolo.
Visoravan, planine ili sam gradić.
Za uživanje u trenutku i nema neke razlike.
Slika privrede nasuprot slici ski staze.
Ima neke simbolike.
Teško bi baš jedno bez drugog.
Može, ali ovako je lakše...
Нема коментара:
Постави коментар