Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

петак, 23. новембар 2018.

Objektivom po Srbiji - Petnička pećina, prirodna lepota sa krovnim prozorima :)

Skoro pa baš tako.
Krovni prozori na vrhu pećine.
Naravno, otvori su u pitanju ali kroz prizmu savremenog okruženja, nekako mi se naziv uklapao...
Svakako, na najpoznatijem valjevskom lokalitetu Petnici, krije se i veoma zanimljiva pećina.
Dakako, Petnička pećina.
Nije reč o nekoj najčuvenijoj, ne.
Nije reč ni o najvećoj.
..a ni o najdubljoj.
Verovatno nijedno naj ne pristaje uz ovu pećinu.
Osim da je možda Valjevcima najdraža.
Ili najbliža...
Pa ipak, krovni prozori, o da...
To je već nešto specifično.
Pa zatim je tu i jezerce, pa vodenica, pa jedan izuzetan ugođaj čak i ako restoran ne radi...


I tako stižemo i do današnje naše priče, do same Pećine.
Pećina je zapravo u množini.
Mala i Velika, kaže narod.
Gornja i Donja kaže stručna klasifikacija.
Donja, ili manja od te dve, vidi se kompletna sa ulaza i izuetno je lepa, pogodna za romantične priče ali i neke masovnije događaje, pretpostavljam kulturnog tipa.
Gornja je prava zapravo.
Penje se do nje, a zatim se spušta u nju do mesta gde se ona širi u svojoj punoj veličini.
Pogled nagore otkriva nam one krovne prozore.
Golubovi umesto slepih miševa.
Ne smeta.
Osim ako im ne budemo meta u nekim fiziološkim momentima...




































Нема коментара:

Постави коментар