Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

уторак, 2. октобар 2018.

Fokus na događaju - Dani ludaje u Kikindi, tridesettreći put i ponovo na visokom nivou

Kad se Lala popne na ludaju, otud vidi celu Kekindu.
Kaže stara šaljiva doskočica.
Ravna Kikinda, ravan Banat uglavnom.
Ravna i Vojvodina, da.
Al' ludaja im pomrsi tu ravnicu.
I naročito kad je već toliko narasla da svake godine može da se očekuje novi rekord.
Preko pola tone i skoro na tri metra to nadođe kad joj se hoće...
A šta bi to bila Ludaja?
Bundeva u suštini.
Seme joj se koristi od polovine muškog veka pa nadalje u razne, a ovom prilikom nepomenute svrhe.
Meso joj se koristi za svašta ali mahom za pite ili bundevare (to je ono što ima vanilin šećera po sebi pa kod trećeg, ali sad već proždrljivog zalogaja oduvaš nehotice kroz nos sav taj beli prah i onda se prisutni smeju).
I, naravno, koristi se za takmičenje.
U Kikindi. Naravno.
I to traje tri dana.
Tri predivna dana u suštini.


Generalno i nisam neki fan vašara. Uopšte.
Najznačajnije sam obišao uglavnom ali uporno već godinama mi izmiče Oktobarfest i svake godine zapljunem onaj naredni, ali...
Neke sam obilazio i više puta, uglavnom one na motorima koje zovu motoskupovima ali ove druge baš...ne znam. Jednom je dosta.
Ponekad i previše.
Čak i kad ih zovu otmenije kao što se festivali, ili ono fensi - fest pa nešto.
Ipak, ovaj u Kikindi mi je popravio utisak.
Dobar način da se provede dan, čak i vikend.
Svega ima a ne samo ludaje.
I dalje već ne bih smarao sa tekstom jer poneo sam i slike da nakačim na ovu stranicu :)





Malo vašar pa onda još malo vašar pa zatim indijanci?
Ovaj nam je poznat sa vašara već a ko prati moje stranice. viđao ga je više puta :)




Bez licidera i pene to nije to...definitivno.








Indijanaca je već bilo ali hobit se prvi put pojavljuje na mojim stranicama.
Koliko se ne odvajam od aparata, mislim da mi je ovo i prvi put uživo da vidim jednog Baginsa :)










Evo nekih primeraka van konkurencije. Niko ih ne čuva, same leže tamo.
A i koji bi ih Herkul uspeo odneti neprimetno?









I tu su sad neki pobednici, ali morali su stati ispred ludaja da bi se videli. Obrnuto bi bilo nategnuto...










Sosa i Lala broje.
Sa osmehom, naravno.
Najslikaniji su eksponat svakako.



Нема коментара:

Постави коментар