Malo toga sada može da se napiše o Golubačkoj tvrđavi.
A da nije već napisano, naročito na ovom mom Blogu.
Prosto, neka mesta prevaziđu potrebu za opisivanjem s vremenom.
Da, istorija jedne tvrđave nikako ne sme biti izostavljena ali...
Ponekad imam utisak da je sadašnja slika neke tvrđave daleko, daleko lepša od onog što je istorija mogla zabeležiti. I tako bude i bolje.
Kada su tvrđave u pitanju, njihova istorija biva slavna baš onda kada ih najviše razaraju. Onda kada se na njihove utvrde i sa tih istih utvrda sipa đulad.
Onda kada se po ostacima tih bedema zamene zastave.
Naravno, uvek se zamene pobedničkima, ali...
Da li će pobednik obnoviti ono što je srušio u osvajanju, ostaje pitanje.
I tako, da bi tvrđava ostala lepa i danas, potrebno je da je malo istorija i zaobiđe.
S vremenom sve sam svesniji da tvrđave danas imaju daleko veći značaj i mnogo veći ekonomski učinak u novoj nameni.
Kad imaš nešto da vidiš, lako će svako od nas tu i zamisliti svoje bitke, svoje barjake, svoju đulad.
Eto, tako i Golubačku tvrđavu danas vidim.
Mnogo lepšom sa novim zadacima.
Danas bi ona mogla itekako da privuče turiste u Golubac u koji svakako treba svratiti, prošetati njime i malo se nauživati. Onako, posle letnje kiše recimo...
Da, danas ona dobija jedan sasvim novi izgled u projektu u kome je i sam autor svojevremeno na jedan način učestvovao.
Nije novost da je najzad počeo sa realizacijom veliki plan za Golubac.
Izmeštanje saobraćaja van tvrđave kroz tunel i Vizitorski centar sa pristaništem prva su faza i preduslov za rekonstrukciju i restauraciju Golubačke tvrđave.
Nažalost, u Srbiji je novost da neki projekat nije samo počeo, već i nastavlja, sa jasnim ciljem i rokovima. E, to je novost.
I da, Vizitorski centar je skroman ali lep, odmeren.
Nemoguće je više videti rekonstruisanu utvrdu besplatno u potpunosti ali simbolična cena parkinga odakle sada počinje ideja o pogledu i fotografisanju, a u narenim fazama i obilasku Tvrđave, zaista ne treba da bude prepreka da se ovde provede neko vreme.
Odličnim putem se krenulo i za sada vrlo istrajno nastavilo.
U nekoliko slika želim da pokažem dokle se stiglo, a u narednom pojavljivanju na ovim stranicama, ući ćemo i u samu Tvrđavu posle rekonstrukcije i puštanja obilaska.
Sa puta će morati ovako ubuduće.
Sa preednje i sa zadnje strane.
I takvi pogledi će jedini ostati besplatni koliko se da videti.
E, ovo je plaćeno kroz parking za sada.
Manje od jednog eura zaista zvuči simbolično, ali kome je i dalje skupo, ostaju ona dva prethodna pogleda. Tu paralelu povlačim da bih što jasnije naglasio koliko se može dobiti sa malim plaćanjem a koliko se imalo sa besplatnim, eto.
Izložba i prezentacija u Vizitoskom centru.
Rimska kuća koja do sada nije bila izložena za poglede a kamoli za posete.
Idealna tačka za fotografisanje.
Biće to vremenom i formiranja reda ali da ne jurimo pred rudu :)
Šetalište i pristanište za kruzere.
I za sada smo dotle stigli. Videćemo šta će novo doneti proleće, leto, možda i jesen.
Ipak, ova tvrđava definitivno korača ka svom najsjanijem izdanju i najsvetlijoj istoriji.
A da nije već napisano, naročito na ovom mom Blogu.
Prosto, neka mesta prevaziđu potrebu za opisivanjem s vremenom.
Da, istorija jedne tvrđave nikako ne sme biti izostavljena ali...
Ponekad imam utisak da je sadašnja slika neke tvrđave daleko, daleko lepša od onog što je istorija mogla zabeležiti. I tako bude i bolje.
Kada su tvrđave u pitanju, njihova istorija biva slavna baš onda kada ih najviše razaraju. Onda kada se na njihove utvrde i sa tih istih utvrda sipa đulad.
Onda kada se po ostacima tih bedema zamene zastave.
Naravno, uvek se zamene pobedničkima, ali...
Da li će pobednik obnoviti ono što je srušio u osvajanju, ostaje pitanje.
I tako, da bi tvrđava ostala lepa i danas, potrebno je da je malo istorija i zaobiđe.
S vremenom sve sam svesniji da tvrđave danas imaju daleko veći značaj i mnogo veći ekonomski učinak u novoj nameni.
Kad imaš nešto da vidiš, lako će svako od nas tu i zamisliti svoje bitke, svoje barjake, svoju đulad.
Eto, tako i Golubačku tvrđavu danas vidim.
Mnogo lepšom sa novim zadacima.
Danas bi ona mogla itekako da privuče turiste u Golubac u koji svakako treba svratiti, prošetati njime i malo se nauživati. Onako, posle letnje kiše recimo...
Da, danas ona dobija jedan sasvim novi izgled u projektu u kome je i sam autor svojevremeno na jedan način učestvovao.
Nije novost da je najzad počeo sa realizacijom veliki plan za Golubac.
Izmeštanje saobraćaja van tvrđave kroz tunel i Vizitorski centar sa pristaništem prva su faza i preduslov za rekonstrukciju i restauraciju Golubačke tvrđave.
Nažalost, u Srbiji je novost da neki projekat nije samo počeo, već i nastavlja, sa jasnim ciljem i rokovima. E, to je novost.
I da, Vizitorski centar je skroman ali lep, odmeren.
Nemoguće je više videti rekonstruisanu utvrdu besplatno u potpunosti ali simbolična cena parkinga odakle sada počinje ideja o pogledu i fotografisanju, a u narenim fazama i obilasku Tvrđave, zaista ne treba da bude prepreka da se ovde provede neko vreme.
Odličnim putem se krenulo i za sada vrlo istrajno nastavilo.
U nekoliko slika želim da pokažem dokle se stiglo, a u narednom pojavljivanju na ovim stranicama, ući ćemo i u samu Tvrđavu posle rekonstrukcije i puštanja obilaska.
Sa puta će morati ovako ubuduće.
Sa preednje i sa zadnje strane.
I takvi pogledi će jedini ostati besplatni koliko se da videti.
E, ovo je plaćeno kroz parking za sada.
Manje od jednog eura zaista zvuči simbolično, ali kome je i dalje skupo, ostaju ona dva prethodna pogleda. Tu paralelu povlačim da bih što jasnije naglasio koliko se može dobiti sa malim plaćanjem a koliko se imalo sa besplatnim, eto.
Izložba i prezentacija u Vizitoskom centru.
Rimska kuća koja do sada nije bila izložena za poglede a kamoli za posete.
Idealna tačka za fotografisanje.
Biće to vremenom i formiranja reda ali da ne jurimo pred rudu :)
Šetalište i pristanište za kruzere.
I za sada smo dotle stigli. Videćemo šta će novo doneti proleće, leto, možda i jesen.
Ipak, ova tvrđava definitivno korača ka svom najsjanijem izdanju i najsvetlijoj istoriji.
Нема коментара:
Постави коментар