Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

понедељак, 08. јануар 2018.

Objektivom van Srbije - Zamak na Bledu, ili Blejski Grad, simbol bisera Slovenije

Prva objava u ovoj godini.
Uvek se nekako zamislim nad izborom za to.
Naravno, kao i nad izborom zadnje objave u godini.
Pretpostavljam da je to logično.
Nije to mala stvar.
A opet, nije ni velika...
Pa ipak, prošetam malo po vlastitim utiscima unazad dok biram.
Pokušavam da se setim o čemu najradije pričam, šta najstrasvenije opisujem.
Šta pokušavam da dočaram najupornije...
I tu se negde stvorio Dvorac nad Bledom.
Blejski Grad.
Tako kažu domaćini u njemu.
Shvatam da se ne samo trudim da ga opišem, već i da dočaram današnji nivo usluge, dešavanja, utisaka, ispravljenog, dodatog.
Svega.
O da, definitivno je ovaj Dvorac zaslužio da otvori ovu godinu na mom Blogu.
Doduše, možda je to pomalo zaslužio i zato žto ga pisano predanje pamti sa samog početka drugog milenijuma.
A možda i zato što je definitivno simbol Bleda, jednog od simbola Slovenije.
Možda je i time zaslužio.
Možda malo...
Zbog bilo čega od toga, ili zbog svega toga, predstavljam ga na ovim stranicama kao prvu objavu u dvehiljadeosamnaestoj.


Ukoliko uzmemo u obzi9r pisane dokaze i pominjanja, ovo je i najstariji dvorac u Sloveniji.
Kalkulisati oko toga da li je najlepši je definitivno nepotrebno.
Nebitno ustvari.
Svaki je poseban i lep na svoj način i svaki treba obići ako je moguće.
Ovaj zamak je dobio nov život ponajpre zbog interaktivnog muzeja smeštenog u njemu, ali i zbog drugih stvari.
Recimo da bi bilo nepravedno ne pomenuti Vinariju u kojoj se svakako možete zabaviti i samo razgovorom sa domažinom u fratarskoj odori čak i bez kupovine vina, ali jednako bi bilo nepravedno ne spomenuti ni sjajan restoran sa dominantnom viteškom salom, ili terasu istog sa fantastičnim pogledom na Jezero.
Kapelica, odnosno bogomolja smeštena u samom zamku je poseban ugođaj, slično kao i suvenirnice koje su u potpunosti ambijentalno uklopljene.
Pa ipak, možda je najsnažniji utisak onaj koji ponesu sa sobom posetioci tradicionalne štamparije u kojoj na upravo tradicionalan način možete dobiti pergamentnu verziju suvenira sa dubokom štampom obrisa zamka, pečatnim voskom i pečatom, te vlastitim imenom.
I to sve u ambijentu u kome domaćin to sve obavlja bos, na prostirkama od štavljene kože.
Eto...











I taj pogled nezaboravni...
Ko stigne od Koreanaca da se slika, poneće sjajnu uspomenu na Bled.



































Alternativni put za penjanje...uh...


A suvenirnice u istom stilu, srednjevekovnom.









Mala bogomolja ali ukusno ukrašena.










Suvenir? Pravi!


Restoran.












Vina i vinski aranžmani.








Malo zidina...








I ona štamparija.
ONA štamparija, da.
Grajska Tiskarna, jelte...









I onaj bosonogi domaćin, na onim štavljenim kožama.




Sa ONIM pečatom, pergamentom i voskom na lenti...


Нема коментара:

Постави коментар