Kažu kako danas nema nekih podataka o velikim bitkama za Predjamski Grad ili o nekim značajnim istorijskim datumima vezanim za njega.
I nema, verovatno.
Pitanje je koliko je istorija, izuzev lokalne, uopšte primetila ovo prekrasno zdanje.
Možda je stvarno jako malo istorije uopšte znalo za njegovo postojanje.
Ne znam koliko je to bitno jer onog trenutka kad stanete ispred Predjamskog Grada u Sloveniji, postaje bitno jedino to što je on danas tu pred nama.
Takav kakav je, očuvan i veličanstven.
Savršen antipoidni dekor za mirni pejzaž tihe okoline.
Kao naslikano.
Kao da se nikad nije pomerilo iz Srednjeg veka.
A jeste, svakako...
Lokalna istorija beleži da je najpoznatiji vlastelin bio po jednima čak i običan lopov, razbojnik, siledžija koji se i u doba siledžijstva pomalo izdvajao po otimačini i načinu života sa potpunim osloncem na nju.
Imao je uvek mogućnost za beg u šumu ako treba.
A opet, najpoznatija anegdota kaže i da je najčuveniji stanovnik zamka ubijen tokom opsade u toaletu, kada je kameno đule obrušilo svod na njega.
Možda.
Sve je možda sem utiska kada se zakorači na bilo koji od nekoliko visinskih nivoa ovog zamka, od dobro branjenog jedinog ulaza, pa sve do svoda u poluispitanoj pećini na vrhu kao poslednjem nivou izbegavanja napadača.
I kroz koji, navodno, vode ti putevi za beg u šumu.
Taj osećaj koji doživimo jedini je siguran, a ostalo je stvar nekih istorija, anegdota i ličnih imaginacija svakoga od nas.
Suveniri na automatu.
Istorija?
Eh, budućnost u najmanju ruku...
Toalet se postavljao na višim nivoima zdanja, jer veća visina i gravitacija garantuju određene pogodnosti u doba pre vodokotlića, u uslovima kada je nemoguće sići do septičke jame...
Ispovedaonica i mučilište na gotovo istom nivou.
Zajedničko im je - priznanje grešnika.
ONA đulad pored ONOG toaleta, kobnog, dakako, prema legendi...
I nema, verovatno.
Pitanje je koliko je istorija, izuzev lokalne, uopšte primetila ovo prekrasno zdanje.
Možda je stvarno jako malo istorije uopšte znalo za njegovo postojanje.
Ne znam koliko je to bitno jer onog trenutka kad stanete ispred Predjamskog Grada u Sloveniji, postaje bitno jedino to što je on danas tu pred nama.
Takav kakav je, očuvan i veličanstven.
Savršen antipoidni dekor za mirni pejzaž tihe okoline.
Kao naslikano.
Kao da se nikad nije pomerilo iz Srednjeg veka.
A jeste, svakako...
Lokalna istorija beleži da je najpoznatiji vlastelin bio po jednima čak i običan lopov, razbojnik, siledžija koji se i u doba siledžijstva pomalo izdvajao po otimačini i načinu života sa potpunim osloncem na nju.
Imao je uvek mogućnost za beg u šumu ako treba.
A opet, najpoznatija anegdota kaže i da je najčuveniji stanovnik zamka ubijen tokom opsade u toaletu, kada je kameno đule obrušilo svod na njega.
Možda.
Sve je možda sem utiska kada se zakorači na bilo koji od nekoliko visinskih nivoa ovog zamka, od dobro branjenog jedinog ulaza, pa sve do svoda u poluispitanoj pećini na vrhu kao poslednjem nivou izbegavanja napadača.
I kroz koji, navodno, vode ti putevi za beg u šumu.
Taj osećaj koji doživimo jedini je siguran, a ostalo je stvar nekih istorija, anegdota i ličnih imaginacija svakoga od nas.
Suveniri na automatu.
Istorija?
Eh, budućnost u najmanju ruku...
Toalet se postavljao na višim nivoima zdanja, jer veća visina i gravitacija garantuju određene pogodnosti u doba pre vodokotlića, u uslovima kada je nemoguće sići do septičke jame...
Ispovedaonica i mučilište na gotovo istom nivou.
Zajedničko im je - priznanje grešnika.
ONA đulad pored ONOG toaleta, kobnog, dakako, prema legendi...
Нема коментара:
Постави коментар