Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

недеља, 21. јануар 2018.

Utvrđeni Balkan - Predjamski Grad, jedan od najlepših dvoraca i steni, pravi biser Slovenije

Kažu kako danas nema nekih podataka o velikim bitkama za Predjamski Grad ili o nekim značajnim istorijskim datumima vezanim za njega.
I nema, verovatno.
Pitanje je koliko je istorija, izuzev lokalne, uopšte primetila ovo prekrasno zdanje.
Možda je stvarno jako malo istorije uopšte znalo za njegovo postojanje.
Ne znam koliko je to bitno jer onog trenutka kad stanete ispred Predjamskog Grada u Sloveniji, postaje bitno jedino to što je on danas tu pred nama.
Takav kakav je, očuvan i veličanstven.
Savršen antipoidni dekor za mirni pejzaž tihe okoline.
Kao naslikano.
Kao da se nikad nije pomerilo iz Srednjeg veka.
A jeste, svakako...
Lokalna istorija beleži da je najpoznatiji vlastelin bio po jednima čak i običan lopov, razbojnik, siledžija koji se i u doba siledžijstva pomalo izdvajao po otimačini i načinu života sa potpunim osloncem na nju.
Imao je uvek mogućnost za beg u šumu ako treba.


A opet, najpoznatija anegdota kaže i da je najčuveniji stanovnik zamka ubijen tokom opsade u toaletu, kada je kameno đule obrušilo svod na njega.
Možda.
Sve je možda sem utiska kada se zakorači na bilo koji od nekoliko visinskih nivoa ovog zamka, od dobro branjenog jedinog ulaza, pa sve do svoda u poluispitanoj pećini na vrhu kao poslednjem nivou izbegavanja napadača.
I kroz koji, navodno, vode ti putevi za beg u šumu.
Taj osećaj koji doživimo jedini je siguran, a ostalo je stvar nekih istorija, anegdota i ličnih imaginacija svakoga od nas.


Suveniri na automatu.
Istorija?
Eh, budućnost u najmanju ruku...





























Toalet se postavljao na višim nivoima zdanja, jer veća visina i gravitacija garantuju određene pogodnosti u doba pre vodokotlića, u uslovima kada je nemoguće sići do septičke jame...



Ispovedaonica i mučilište na gotovo istom nivou.
Zajedničko im je - priznanje grešnika.



















ONA đulad pored ONOG toaleta, kobnog, dakako, prema legendi...



















 









Нема коментара:

Постави коментар