Bled je, manje - više poznat u meri u kojoj je čak jedna od prvih asocijacija na Sloveniju.
Tako je to već, verovatno, i vekovima.
Stražari na ulasku u Nacionalni park Triglav i baškari se na obalama istoimenog jezera po kome je i najprepoznatljiviji. I ta prepoznatljivost grada po jezeru verovatno isto toliko traje.
Nema ekonomske dobiti od samog jezera izizev turističke komponente, ne, ali zato turizam ovde poprima jednu sasvim drugačiju dimenziju. Sve je njemu podređeno, a opet je sve nekako odmereno, zauzdano od preterivanja u bilo kom obliku i na neki neshvatljiv način u savršenom skladu sa idejom očuvanja svega toga još ko zna koliko budućih pokoljenja, vekova...
Priroda kao da je netaknuta a opet u potpunosti prilagođena turističkim potreba savremenog posetioca iz sveprisutnog potrošačkog društva.
Infrastruktura sasvim dovoljna i funkcionalna, a sadržaji sve bogatiji pri čemu neki novi nimalo ne remete tradicionalne sadržaje. Naprotiv, kao da se dopunjuju u jednoj nesvakidašnjoj harmoniji.
Jer, kako bismo inače shvatili jedan srednjevekovni zamak sa tradicionalnom a i dalje funkcionalnom štamparskom presom stavljenom u funkciju proizvodnje unikatnih suvenira na licu mesta, sa, recimo zabavnim dinoparkom koji obuhvata ne samo praistoriju, već baštini i neke zanimljive sadržaje kakva bi bila replika Stounhedža, i sve to na manje od dva kilometra udaljenosti?
Nema puno toga da se kaže, dovoljno je reći - perfektno.
Naravno, u centru svega je i dalje samo jezero, kupališta i sadržaji tradicionalno u starom aristokratskom stilu, sa naglašenim šmekom nekadašnjeg načina života elite u mondenskom mestu.
I dalje se brodićem može stići do crkve na ostrvu, ali nema velikih glisera koji kvare ovakve ugođaje, nema zapravo ništa od onoga što bi oskrnavilo onu ideju provoda sa kojom se polazi u Bled.
Kapacitetno mesto, definitivno, a opet potpuno uređeno kao da je reč o letovalištu samo za nekolicinu odabranih. Neverovatno.
I što je još bolje, nije samo letovalište, naprotiv, zima tek dovodi turiste koji ponovo dobijaju sve ono što se očekuje od jednog starog aristokratskog odmarališta.
I naravno, i dalje ih ne remeti ništa u tom idiličnom zimovanju, jednako kao i leti.
Ne nedostaje ništa što bi trebalo, a nema ničega čto bi kvarilo ili bilo višak.
I taman kad čovek pomisli da je to sve, sa visine nas pogleda srednjevekovni dvorac Blejski grad sa koga je pogled i najlepši.
Svakako, najmanje što on zaslužuje jeste zasebna stranica.
POgled na dolinu u koju se smestio Bled, povremeno nije ništa manje impresivan od pogleda na jezero, ali koji god da je od ta dva pogleda lepši, samo ilustruje lepotu usred koje se Bled smestio i čeka svakoga od nas.
Jednostavno, ovo je nešto što bi svako trebalo da uvrsti u svoje uspomene ako želi jedan ispunjen život. Ne mora, svakako, ali šteta bi bilo ;)
Tako je to već, verovatno, i vekovima.
Stražari na ulasku u Nacionalni park Triglav i baškari se na obalama istoimenog jezera po kome je i najprepoznatljiviji. I ta prepoznatljivost grada po jezeru verovatno isto toliko traje.
Nema ekonomske dobiti od samog jezera izizev turističke komponente, ne, ali zato turizam ovde poprima jednu sasvim drugačiju dimenziju. Sve je njemu podređeno, a opet je sve nekako odmereno, zauzdano od preterivanja u bilo kom obliku i na neki neshvatljiv način u savršenom skladu sa idejom očuvanja svega toga još ko zna koliko budućih pokoljenja, vekova...
Priroda kao da je netaknuta a opet u potpunosti prilagođena turističkim potreba savremenog posetioca iz sveprisutnog potrošačkog društva.
Infrastruktura sasvim dovoljna i funkcionalna, a sadržaji sve bogatiji pri čemu neki novi nimalo ne remete tradicionalne sadržaje. Naprotiv, kao da se dopunjuju u jednoj nesvakidašnjoj harmoniji.
Jer, kako bismo inače shvatili jedan srednjevekovni zamak sa tradicionalnom a i dalje funkcionalnom štamparskom presom stavljenom u funkciju proizvodnje unikatnih suvenira na licu mesta, sa, recimo zabavnim dinoparkom koji obuhvata ne samo praistoriju, već baštini i neke zanimljive sadržaje kakva bi bila replika Stounhedža, i sve to na manje od dva kilometra udaljenosti?
Nema puno toga da se kaže, dovoljno je reći - perfektno.
Naravno, u centru svega je i dalje samo jezero, kupališta i sadržaji tradicionalno u starom aristokratskom stilu, sa naglašenim šmekom nekadašnjeg načina života elite u mondenskom mestu.
I dalje se brodićem može stići do crkve na ostrvu, ali nema velikih glisera koji kvare ovakve ugođaje, nema zapravo ništa od onoga što bi oskrnavilo onu ideju provoda sa kojom se polazi u Bled.
Kapacitetno mesto, definitivno, a opet potpuno uređeno kao da je reč o letovalištu samo za nekolicinu odabranih. Neverovatno.
I što je još bolje, nije samo letovalište, naprotiv, zima tek dovodi turiste koji ponovo dobijaju sve ono što se očekuje od jednog starog aristokratskog odmarališta.
I naravno, i dalje ih ne remeti ništa u tom idiličnom zimovanju, jednako kao i leti.
Ne nedostaje ništa što bi trebalo, a nema ničega čto bi kvarilo ili bilo višak.
I taman kad čovek pomisli da je to sve, sa visine nas pogleda srednjevekovni dvorac Blejski grad sa koga je pogled i najlepši.
Svakako, najmanje što on zaslužuje jeste zasebna stranica.
POgled na dolinu u koju se smestio Bled, povremeno nije ništa manje impresivan od pogleda na jezero, ali koji god da je od ta dva pogleda lepši, samo ilustruje lepotu usred koje se Bled smestio i čeka svakoga od nas.
Jednostavno, ovo je nešto što bi svako trebalo da uvrsti u svoje uspomene ako želi jedan ispunjen život. Ne mora, svakako, ali šteta bi bilo ;)
Нема коментара:
Постави коментар