Davna sećanja na Kamnik mi se danas vezuju gotovo isključivo za prugu, stanicu i tunel kroz grad.
I sneg, da...
Šetačište je takođe tu negde, pomalo maglovito, nema one jasne slike ali za razumeti je. Ipak su decenije prošlo od tih sećanja.
I interesovanja su bila drugačija tada, više su me zanimali stanovnici pa tako u sećanju uz Kamnik, najpre isplivaju neka draga lica pa tek zatim ostatak gradića.
Pa ipak, sve je još uvek snažno u dovoljnoj meri za još jedan napor, za još jedan izlet, za jedan novi pogled na stare pejzaže negde među brojnim brdima.
Negde na obalama brze rečice.
Negde uz sada tako daleku prugu u srcu Slovenije.
Kamnik me čekao.
Napor je nagrađen.
Nagrada je prevazilazila sva očekivanja.
Da, druge godine, druga interesovanja, a drugo i vreme.
Vreme u zadnjim decenijama nije mnogo oblikovalo Kamnik, naravno, ali je učiniolo da se istakne sva njegova lepota.
Sve je tu, samo još lepše.
Dvorac, samostan, crkve, muzeji, šetalište, vidikovac...
Sve je sada predstavljeno turistima na najlepši način, a i dalje se uređuje.
Konačno, Kamnik je pod imenom Stein bio i prestonica Kranjske, kovao svoj novac i jedno je od najstarijih mesta u Sloveniji.
Pravo je uživanje posvetiti mu koji dan svog životnog istraživanja.
Ili, eto, ponovo mu doći u goste...
Pa stepenicama uz brdo ka vidikovcu...
Šetalište.
Cveće na sve strane.
Mirno i idilično.
Prelepo.
I ona pruga...
Dvorac...
Primer etno sela ispred Dvorca.
Čuveno Kamničko vinogorje otprilike ovako može da izgleda.
A sa tvrđave se sada puštaju paraglajderom najhrabriji.
I onaj tunel, o da...
Gradska kuća dobija nov pod za šetalište, radi se...
I mali izvod iz noćnog života, uvod u jedan lokalnki festival.
I sneg, da...
Šetačište je takođe tu negde, pomalo maglovito, nema one jasne slike ali za razumeti je. Ipak su decenije prošlo od tih sećanja.
I interesovanja su bila drugačija tada, više su me zanimali stanovnici pa tako u sećanju uz Kamnik, najpre isplivaju neka draga lica pa tek zatim ostatak gradića.
Pa ipak, sve je još uvek snažno u dovoljnoj meri za još jedan napor, za još jedan izlet, za jedan novi pogled na stare pejzaže negde među brojnim brdima.
Negde na obalama brze rečice.
Negde uz sada tako daleku prugu u srcu Slovenije.
Kamnik me čekao.
Napor je nagrađen.
Nagrada je prevazilazila sva očekivanja.
Da, druge godine, druga interesovanja, a drugo i vreme.
Vreme u zadnjim decenijama nije mnogo oblikovalo Kamnik, naravno, ali je učiniolo da se istakne sva njegova lepota.
Sve je tu, samo još lepše.
Dvorac, samostan, crkve, muzeji, šetalište, vidikovac...
Sve je sada predstavljeno turistima na najlepši način, a i dalje se uređuje.
Konačno, Kamnik je pod imenom Stein bio i prestonica Kranjske, kovao svoj novac i jedno je od najstarijih mesta u Sloveniji.
Pravo je uživanje posvetiti mu koji dan svog životnog istraživanja.
Ili, eto, ponovo mu doći u goste...
Pa stepenicama uz brdo ka vidikovcu...
Šetalište.
Cveće na sve strane.
Mirno i idilično.
Prelepo.
I ona pruga...
Dvorac...
Primer etno sela ispred Dvorca.
Čuveno Kamničko vinogorje otprilike ovako može da izgleda.
A sa tvrđave se sada puštaju paraglajderom najhrabriji.
I onaj tunel, o da...
Gradska kuća dobija nov pod za šetalište, radi se...
I mali izvod iz noćnog života, uvod u jedan lokalnki festival.
Нема коментара:
Постави коментар