I tako to ponekad merimo događaje kroz njihovu upečatljivost na publiku, ili kroz njihovu posećenost, a uglavnom kroz njihovo ekonomsko opravdanje, dok nam je na negde pri dnu skale sa merilima nešto što ume itekako da bude najbitnija stvar - koliko dugo traju.
Čovek sa godinama stiče neka iskustva, odlučniji, spretniji, srećniji...ili možda upravo ne baš oni srećniji...tek, neki od nas u tom svom iskustvu uspeju da učestvuju u stvaranju ili održavanju nekih društvenih dešavanja.
Uglavnom, to je ona prva linija koja sghvata šta znači da se neka manifestacija uopšte pokrene, a kamoli da se održi kasnije. Sa strane izgleda lako.
Tek tako. Nađeš negde novac, okupiš negde ljude, smisliš program, razglasiš to malo i sve je kako treba, lako.
Samo...najčešće nije ni blizu toga.
Znaju oni koji su to probali.
E zato se spušta kapa do zemlje onima koji su uspeli da nešto postave na noge, nešto da održe u životu a kamoli onima koji to duže od jednog veka rade.
Stotinu i trideset godina.
Tako kaže glavni pano na bini.
Smederevo ima čime da se ponosi, osim svojom čuvenom Tvrđavom.
Šta je to zapravo?
Da li je to nekakav sajam nečega, neka izložba, neko takmičenje, neka promocija ili samo još jedno lokalno druženje, teško je reći precizno.
Grožđe se bere, da, ali ne samo grožđe. Obrane su i na tezge iznesene prelepe breskve i drugo voće.
Sve one asocijacije na jesen su tu.
Smederevska jesen je na tezgama, naravno, ali i na bini gde se smenjuju narodne nošnje i prelepa rumena mlada i nasmejana lica čuvara tradicije, veštih koladžija i njihovih pratilja, duhovitih scenografija u skladu sa narodnim kolom.
Ta Smederevska jesen je i u prelepim torbama svih boja, šećernoj vuni, sladoledu, natočenom vinu i medu koji se zlati u teglama.
Svuda u Smederevu je ta Jesen, stotinu i trideseta po redu, a ponajviše na nasmejanim i zadovoljnim licima posetilaca iz svih krajeva.
I da, naravno, ova Smederevska jesen je i na ovoj stranici u slikama :)
Čovek sa godinama stiče neka iskustva, odlučniji, spretniji, srećniji...ili možda upravo ne baš oni srećniji...tek, neki od nas u tom svom iskustvu uspeju da učestvuju u stvaranju ili održavanju nekih društvenih dešavanja.
Uglavnom, to je ona prva linija koja sghvata šta znači da se neka manifestacija uopšte pokrene, a kamoli da se održi kasnije. Sa strane izgleda lako.
Tek tako. Nađeš negde novac, okupiš negde ljude, smisliš program, razglasiš to malo i sve je kako treba, lako.
Samo...najčešće nije ni blizu toga.
Znaju oni koji su to probali.
E zato se spušta kapa do zemlje onima koji su uspeli da nešto postave na noge, nešto da održe u životu a kamoli onima koji to duže od jednog veka rade.
Stotinu i trideset godina.
Tako kaže glavni pano na bini.
Smederevo ima čime da se ponosi, osim svojom čuvenom Tvrđavom.
Šta je to zapravo?
Da li je to nekakav sajam nečega, neka izložba, neko takmičenje, neka promocija ili samo još jedno lokalno druženje, teško je reći precizno.
Grožđe se bere, da, ali ne samo grožđe. Obrane su i na tezge iznesene prelepe breskve i drugo voće.
Sve one asocijacije na jesen su tu.
Smederevska jesen je na tezgama, naravno, ali i na bini gde se smenjuju narodne nošnje i prelepa rumena mlada i nasmejana lica čuvara tradicije, veštih koladžija i njihovih pratilja, duhovitih scenografija u skladu sa narodnim kolom.
Ta Smederevska jesen je i u prelepim torbama svih boja, šećernoj vuni, sladoledu, natočenom vinu i medu koji se zlati u teglama.
Svuda u Smederevu je ta Jesen, stotinu i trideseta po redu, a ponajviše na nasmejanim i zadovoljnim licima posetilaca iz svih krajeva.
I da, naravno, ova Smederevska jesen je i na ovoj stranici u slikama :)
Нема коментара:
Постави коментар