Koloseum u Rimu je najveći, neumnjivo.
Od oko 200 sličnih koloseuma i arena koje su podigli stari Rimljani tokom svog zlatnog doba, šesti po veličini smestio se u Puli, poznat i kao Amfiteatar ili Arena u Puli.
Građen u slično vreme kada i najveći, Rimski, ovaj koloseum je pravljen sa istom i dejom i namenom: da zabavi narod. I tu stižemo do najbitnijih osobenosti ovog spomenika tek nešto mlađeg od Naše ere.
Naime, za razliku od Najvećeg, ovaj u Puli i danas služi zabavi naroda i to ne samo kroz obilazak, već i kroz brojne manifestacije primerenije savremenom dobu od surovih borbi do smrti.
Koncerte, pozorišne predstave, filmske projekcije i druge manifestacije ugošćava danas ova Arena, a najpoznatija od svih je je filmski festival koji od sredine pedesetih godina predstavlja jedan od najznačajnijih festivala na ovim prostorima. Nagrada je simbolično nazvana - Arena.
Iako danas najbitnija osobenost ovog u odnosu na druge rimske koloseume, stalna namenjenost zabavi nije i jedina.
Tako je Pulska Arena opasana olucima koji, koristeći se konfiguracijom terena obzirom da je Arena na padini, imaju namenu skupljanja vode u četiri cisterne. Ta voda je u cisternama obogaćivana parfemskim uljima, da bi se tako mirišljava raspršivala po publici i davala posebnu čar provodu posetiocima Arene.
Da, malo jeste kontradiktorno da se vratiš mirišljav sa borbe u kojima je krv puštena bez imalo milosti, ali kako kaže latinska poslovica - o tempora o mores!
Čudna vremena, čudni običaji. Nama tadašnji svakako, a kako li bi njima izgledali ovi savremeni, ne znam.
U svakom slučaju, verovatno najbitnije i najprepoznatljivije jednog od (meni lično) najlepših gradova, svakako je Arena. Pula se njome sasvim sigurno diči i po njoj se prepoznaje.
Teško je pored ovakve građevine upisati u svoju turističku agendu još nešto tako značajno, odnosno bar podjednako značajno po čemu bi se grad odmah prepoznavao.
Arena je danas domaćin brojnih kulturnih manifestacija, u njoj se gleda balet, vrhunska gluma, održavaju se koncerti o kojima se dugo piše i gledaju se filmovi za pamćenje. Sve to u građevini dvomilenijumske starosti.
Nije loše, zar ne?
Od oko 200 sličnih koloseuma i arena koje su podigli stari Rimljani tokom svog zlatnog doba, šesti po veličini smestio se u Puli, poznat i kao Amfiteatar ili Arena u Puli.
Građen u slično vreme kada i najveći, Rimski, ovaj koloseum je pravljen sa istom i dejom i namenom: da zabavi narod. I tu stižemo do najbitnijih osobenosti ovog spomenika tek nešto mlađeg od Naše ere.
Naime, za razliku od Najvećeg, ovaj u Puli i danas služi zabavi naroda i to ne samo kroz obilazak, već i kroz brojne manifestacije primerenije savremenom dobu od surovih borbi do smrti.
Koncerte, pozorišne predstave, filmske projekcije i druge manifestacije ugošćava danas ova Arena, a najpoznatija od svih je je filmski festival koji od sredine pedesetih godina predstavlja jedan od najznačajnijih festivala na ovim prostorima. Nagrada je simbolično nazvana - Arena.
Iako danas najbitnija osobenost ovog u odnosu na druge rimske koloseume, stalna namenjenost zabavi nije i jedina.
Tako je Pulska Arena opasana olucima koji, koristeći se konfiguracijom terena obzirom da je Arena na padini, imaju namenu skupljanja vode u četiri cisterne. Ta voda je u cisternama obogaćivana parfemskim uljima, da bi se tako mirišljava raspršivala po publici i davala posebnu čar provodu posetiocima Arene.
Da, malo jeste kontradiktorno da se vratiš mirišljav sa borbe u kojima je krv puštena bez imalo milosti, ali kako kaže latinska poslovica - o tempora o mores!
Čudna vremena, čudni običaji. Nama tadašnji svakako, a kako li bi njima izgledali ovi savremeni, ne znam.
U svakom slučaju, verovatno najbitnije i najprepoznatljivije jednog od (meni lično) najlepših gradova, svakako je Arena. Pula se njome sasvim sigurno diči i po njoj se prepoznaje.
Teško je pored ovakve građevine upisati u svoju turističku agendu još nešto tako značajno, odnosno bar podjednako značajno po čemu bi se grad odmah prepoznavao.
Arena je danas domaćin brojnih kulturnih manifestacija, u njoj se gleda balet, vrhunska gluma, održavaju se koncerti o kojima se dugo piše i gledaju se filmovi za pamćenje. Sve to u građevini dvomilenijumske starosti.
Nije loše, zar ne?
Нема коментара:
Постави коментар