Požari su nam postali realnost u letnjem periodu na obalama. Gori Hrvatska, gori Crna Gora.
Nije više vest, nekako je više iščekivanje kada će...
Tužno.
Vatra guta sve, toliki trud, toliko dobroga, toliko lepoga.
Kad pomislimo da smo se uzdigli visoko, vladamo tehnologijom i pomeramo dojučerašnje granice svakodnevno, ta pošast nas nekako vrati na mesto.
Vatra i voda, bes protiv koga smo i dalje nemoćni.
Ironija je tim veća jer nam je upravo vatra i dala kontrolu nad ostatkom sveta i dovela nas kao vrstu na vrh lanca ishrane.
Ali, eto...
Pred vatrom smo ponovo toliko mali.
Mali ljudi u uniformama sa šlemovima i sa ogromnim srcem.
Mali avioni ogromnog srca koji jurišaju na vatru dokle god mogu, gotovo bey prestanka.
Da, mali ali najvažniji avioni.
Kanaderi kako ih jednim imenom svi zovu.
U Hrvatskoj je gorlo čitavo leto.
Ne, nisu samo kanaderi, tu su i AT modeli, tu su i helikopteri, tu su cisterne, tu su i druga voyila, a videli smo čak i jednog starog Fiću. Bio je na raspolaganju.
Pre svega tu su ljudi. To su borci protiv vatrene nemani, bilo da su na kopnu ili u vazduhu. Ne prestaju, ne odustaju.
Vatru nisam slikao iz pijeteta prema onima kojima je progutala imovinu ili ih čak zavila u crno, ali nekoliko fotografija kanadera kako lete i grabe vodu bi trebale da nas sve podsete kako postoje mali avioni sa velikim kapacitetom za vodu i neshvatljivim kapacitetom za srce i sve što u njega staje - hrabrost, saosećanje, istrajnost i nepoznavanje granica u svemu tome.
Nije više vest, nekako je više iščekivanje kada će...
Tužno.
Vatra guta sve, toliki trud, toliko dobroga, toliko lepoga.
Kad pomislimo da smo se uzdigli visoko, vladamo tehnologijom i pomeramo dojučerašnje granice svakodnevno, ta pošast nas nekako vrati na mesto.
Vatra i voda, bes protiv koga smo i dalje nemoćni.
Ironija je tim veća jer nam je upravo vatra i dala kontrolu nad ostatkom sveta i dovela nas kao vrstu na vrh lanca ishrane.
Ali, eto...
Pred vatrom smo ponovo toliko mali.
Mali ljudi u uniformama sa šlemovima i sa ogromnim srcem.
Mali avioni ogromnog srca koji jurišaju na vatru dokle god mogu, gotovo bey prestanka.
Da, mali ali najvažniji avioni.
Kanaderi kako ih jednim imenom svi zovu.
U Hrvatskoj je gorlo čitavo leto.
Ne, nisu samo kanaderi, tu su i AT modeli, tu su i helikopteri, tu su cisterne, tu su i druga voyila, a videli smo čak i jednog starog Fiću. Bio je na raspolaganju.
Pre svega tu su ljudi. To su borci protiv vatrene nemani, bilo da su na kopnu ili u vazduhu. Ne prestaju, ne odustaju.
Vatru nisam slikao iz pijeteta prema onima kojima je progutala imovinu ili ih čak zavila u crno, ali nekoliko fotografija kanadera kako lete i grabe vodu bi trebale da nas sve podsete kako postoje mali avioni sa velikim kapacitetom za vodu i neshvatljivim kapacitetom za srce i sve što u njega staje - hrabrost, saosećanje, istrajnost i nepoznavanje granica u svemu tome.
Нема коментара:
Постави коментар