Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

недеља, 18. јун 2017.

Foto album - Mamut park, jedinstveni park ispod zemlje sa skeletima mamuta

Nedaleko od Požarevca, usred prelepog i sve većeg kompleksa Viminacijuma, u sklopu narastanja samog kompleksa, nezaobilazno je bilo da se iskombinuju dve istorijski međusobno veoma udaljene epohe. Praistorija i Stari vek.
Mada na prvi pogled malo neobično zvuči, zapravo se sve to ipak dešavalo na ovom mestu, i ovde su i otkriveni najznačajniji tragovi ove dve epohe. Stoga ne treba ni da čudi da su se mamuti našli negde ispod rimskog nasleđa na ovim prostorima, već se treba prepustiti užitku posete ovako jedinstvenom ambijentu.
Mada je u Srbiji pored antičkog nasleđa, sasvim solidno izložena i praistorijska epoha, uvek se postavlja pitanje kreiranja samog ambijenta koji ne samo da dekoriše i ilustruje eksponate koji se nastoje pokazati, već im u najvećem delu i daje onu presudnu notu zanimljivosti koja ih dovodi pred najširu, a ne samo uskostručnu publiku. Pozitivni pomaci na tom ambijentalnom planu su vidljivi gotovo na svakom od načazišta otvorenih za javnost, ali mašta dizajnera ambijenta generalno je ograničena samo raspoloživim sredstvima i stvarnim uslovima kako geografskim, a tako i ekonomskim, privrednim, a ponekad i političkim. Dizajner koji se u tome snađe, odradio je ogroman posao. Ne znam ko je to bio u slučaju Parka Mamuta u Viminacijumu, ali je sjajno odradio svoj posao.


Viminacijumska mamutica nije preciyno identifikovana, pa da ne bi ostala nepoznata, njoj su, logično spram mesta nalaženja, nadenuli ime - Vika. Zgodno.
Naravno, sledeći logiku kojom je kikindski mamut postao Kika, verovatno drugo ime nije dolazilo u obzir. Sa druge strane, u oba slučaja ove džinovske životinje ostale su zaglibljene u blatu gde su tiho uginule i mirovale sve dok ih bageri površinskih kopova (u Kikindi glinokopa) nisu pronašli i premestili na sadašnja boravišta. Dosta sličnosti i u svršetku fiziološkog i početku eksponatskog života u oba slučaja.
Nadalje viminacijumska priča postaje jedinstvena jer na veoma originalan način Park dobija smeštajne ali i konzervatorske uslove, te su pored ovog kompletnog skeleta za sada smešteni i ostaci još pet mamuta ali i jednog debla starog skoro koliko i praistorija. Eto šta je kvalitetno drvo, takvo se više ne pravi :)
















Eh, ono deblo koje spomenuh...




A iznad glavnog Parka Mamuta, manji - parkić mamuta recimo.







Нема коментара:

Постави коментар