Pomene se Neretva i most, svakako da je prva socijacija svima Mostar i njegov čuveni most.
Prva asocijacija je u redu, ali ne bi trebalo da bude i jedina. Srećom, preko Neretve ima još ovakvih građevina.
Možda ne toliko poznat i velik, obzirom da ni Neretva nije tolika ovde, u Konjicu se smestio manji po veličini, ali ne i po lepoti most koji je obeležje još jednog prelepog starog grada u Bosni.
Ko to ume da oseti, brzo će videti da se prošlost i savremenost susreću uspešno u jednom gradiću sklapajući put ka budućnosti. Grad natavlja da živi uvajući ali i pokazujući svoje uspomene svakom ko ga poseti.
Istorija Konjica nije baš uvek bila lepa jer su je obeležila mnoga stradanja i raseljavanja, a zadnja su ponegde i danas vidljiva. Tužna slika sa ovdašnjih prostora prisutna je i ovde ali u Konjicu je dosta popravljena trudom meštana da očuvaju i urede svoj gradić i ova mala šetnja po Konjicu kroz fotografije upravo takav Konjic treba da pokaže. Konjic koji se ne prepušta suzama, već Konjic koji ide dalje pritom šuvajući svoje istorijsko jezgro ponosno.
Veličina mosta nije samo u pogledu na njega, već i u pogledu sa njega.
Iako napravljen još u sedamnaestom veku, rame uz rame sa poznatijim mostovima kakav su mostarski ili Andrićeva Ćuprija na Drini, poručen je prilikom oslobođenja Konjica u II Svetskom ratu radi nemačkog povlačenja, a tek skoro dve decenije kasnije dobio je svoj sadašnji, kameni izgled ponovo. Trenutna verzija je posledica desetak godina stare restauracije i zaista je pravo malo remek delo.
Plato i spomenik ljubavi dece prema roditeljima. Imppozantno, i gest i ideja i realizacija...
Gospodari Neretve, o da...
Prva asocijacija je u redu, ali ne bi trebalo da bude i jedina. Srećom, preko Neretve ima još ovakvih građevina.
Možda ne toliko poznat i velik, obzirom da ni Neretva nije tolika ovde, u Konjicu se smestio manji po veličini, ali ne i po lepoti most koji je obeležje još jednog prelepog starog grada u Bosni.
Ko to ume da oseti, brzo će videti da se prošlost i savremenost susreću uspešno u jednom gradiću sklapajući put ka budućnosti. Grad natavlja da živi uvajući ali i pokazujući svoje uspomene svakom ko ga poseti.
Istorija Konjica nije baš uvek bila lepa jer su je obeležila mnoga stradanja i raseljavanja, a zadnja su ponegde i danas vidljiva. Tužna slika sa ovdašnjih prostora prisutna je i ovde ali u Konjicu je dosta popravljena trudom meštana da očuvaju i urede svoj gradić i ova mala šetnja po Konjicu kroz fotografije upravo takav Konjic treba da pokaže. Konjic koji se ne prepušta suzama, već Konjic koji ide dalje pritom šuvajući svoje istorijsko jezgro ponosno.
Veličina mosta nije samo u pogledu na njega, već i u pogledu sa njega.
Iako napravljen još u sedamnaestom veku, rame uz rame sa poznatijim mostovima kakav su mostarski ili Andrićeva Ćuprija na Drini, poručen je prilikom oslobođenja Konjica u II Svetskom ratu radi nemačkog povlačenja, a tek skoro dve decenije kasnije dobio je svoj sadašnji, kameni izgled ponovo. Trenutna verzija je posledica desetak godina stare restauracije i zaista je pravo malo remek delo.
Plato i spomenik ljubavi dece prema roditeljima. Imppozantno, i gest i ideja i realizacija...
Gospodari Neretve, o da...
Нема коментара:
Постави коментар