Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

понедељак, 24. април 2017.

Objektivom van Srbije - Konjic, još jedan predivni most preko Neretve i ovekovečena istorija

Pomene se Neretva i most, svakako da je prva socijacija svima Mostar i njegov čuveni most.
Prva asocijacija je u redu, ali ne bi trebalo da bude i jedina. Srećom, preko Neretve ima još ovakvih građevina.
Možda ne toliko poznat i velik, obzirom da ni Neretva nije tolika ovde, u Konjicu se smestio manji po veličini, ali ne i po lepoti most koji je obeležje još jednog prelepog starog grada u Bosni.


Ko to ume da oseti, brzo će videti da se prošlost i savremenost susreću uspešno u jednom gradiću sklapajući put ka budućnosti. Grad natavlja da živi uvajući ali i pokazujući svoje uspomene svakom ko ga poseti.
Istorija Konjica nije baš uvek bila lepa jer su je obeležila mnoga stradanja i raseljavanja, a zadnja su ponegde i danas vidljiva. Tužna slika sa ovdašnjih prostora prisutna je i ovde ali u Konjicu je dosta popravljena trudom meštana da očuvaju i urede svoj gradić i ova mala šetnja po Konjicu kroz fotografije upravo takav Konjic treba da pokaže. Konjic koji se ne prepušta suzama, već Konjic koji ide dalje pritom šuvajući svoje istorijsko jezgro ponosno.











Veličina mosta nije samo u pogledu na njega, već i u pogledu sa njega.
Iako napravljen još u sedamnaestom veku, rame uz rame sa poznatijim mostovima kakav su mostarski ili Andrićeva Ćuprija na Drini, poručen je prilikom oslobođenja Konjica u II Svetskom ratu radi nemačkog povlačenja, a tek skoro dve decenije kasnije dobio je svoj sadašnji, kameni izgled ponovo. Trenutna verzija je posledica desetak godina stare restauracije i zaista je pravo malo remek delo.






























Plato i spomenik ljubavi dece prema roditeljima. Imppozantno, i gest i ideja i realizacija...













Gospodari Neretve, o da...





















Нема коментара:

Постави коментар