Šapčani idu na more, naravno, ono pravo, slano...ali, imaju i dnevnu alternativu.
Kada sve počne da gori i julsko sunce očas posla parkove i travnjake pretvori u seno još dok su vlati u svom korenu, Šabac uglavnom opusti. Na ulicama gotovo nikoga, neko se krije pod klimom, neko je možda negde i otputovao, a neko je i skoknuo do Tvrđave i daleko najprivlačnijeg mesta u Šapcu u tom vrelom trenutku.
Do plaže na Savi.
Plaža, naravno, nije velika, ali je stilizovana nekako sa šmekom, u najmanju ruku vredna posete.
E, a kad se već poseti, red je da se i noge skvase.
I grlo u nekom od obližnjih šankova u pravom havajskom maniru.
I da se uhvati malo one prelepe bakarne boje.
I provoza koji krug čamcem.
Ili gliserom čak?
Zvuči li i dalje kao Šabac?
Nije plaža samostalna celina, naprotiv, u vrele dane kruna, ali generalno važan segment jedne veće celine, kompleksa koji sadrži i kulturu i šetnju, i sport i istoriju i sve to na jedan sjajan način objedinjuje u kompleksnu celinu u kojoj gotovo svako nađe sebi nešto lepo, nešto što mu popravi dan.
Tvrđava ugošćava tradicionalno Šabački letnji festival pa kad se još u prilaženju razlegnu akordi Van Gogha, znaš da si na pravom mestu.
Naravno, u pravo vreme!
Ulazak u komleks Starog grada kako je i naziv svemu ovome, a odmah potom i poveći kamp za posetioce Festivala.
Tvrđava kao glavni domaćin.
Nije velika, ali kada se pravilno ispuni zvukom, postane izuzetno mala za sve do kojih zvuk dopre...
Džetovi na Savi.
Nekome atrakcija, nekome zamena za more...
Tobogan na žalost najmlađih nije više u funkciji.
Ovu vrstu zadovoljstva moraće potražiti na drugom mestu.
Spasilac pomno prati dešavanja spreman da reaguje, a biletarnice montirane ispred tvrđave odmaraju dok ne padne mrak, jer onda počinju da rade punom parom.
Kada sve počne da gori i julsko sunce očas posla parkove i travnjake pretvori u seno još dok su vlati u svom korenu, Šabac uglavnom opusti. Na ulicama gotovo nikoga, neko se krije pod klimom, neko je možda negde i otputovao, a neko je i skoknuo do Tvrđave i daleko najprivlačnijeg mesta u Šapcu u tom vrelom trenutku.
Do plaže na Savi.
Plaža, naravno, nije velika, ali je stilizovana nekako sa šmekom, u najmanju ruku vredna posete.
E, a kad se već poseti, red je da se i noge skvase.
I grlo u nekom od obližnjih šankova u pravom havajskom maniru.
I da se uhvati malo one prelepe bakarne boje.
I provoza koji krug čamcem.
Ili gliserom čak?
Zvuči li i dalje kao Šabac?
Nije plaža samostalna celina, naprotiv, u vrele dane kruna, ali generalno važan segment jedne veće celine, kompleksa koji sadrži i kulturu i šetnju, i sport i istoriju i sve to na jedan sjajan način objedinjuje u kompleksnu celinu u kojoj gotovo svako nađe sebi nešto lepo, nešto što mu popravi dan.
Tvrđava ugošćava tradicionalno Šabački letnji festival pa kad se još u prilaženju razlegnu akordi Van Gogha, znaš da si na pravom mestu.
Naravno, u pravo vreme!
Ulazak u komleks Starog grada kako je i naziv svemu ovome, a odmah potom i poveći kamp za posetioce Festivala.
Tvrđava kao glavni domaćin.
Nije velika, ali kada se pravilno ispuni zvukom, postane izuzetno mala za sve do kojih zvuk dopre...
Džetovi na Savi.
Nekome atrakcija, nekome zamena za more...
Tobogan na žalost najmlađih nije više u funkciji.
Ovu vrstu zadovoljstva moraće potražiti na drugom mestu.
Spasilac pomno prati dešavanja spreman da reaguje, a biletarnice montirane ispred tvrđave odmaraju dok ne padne mrak, jer onda počinju da rade punom parom.
Нема коментара:
Постави коментар