Objektivom van Srbije - Dubrovnik i jedinstven osećaj koji samo ovde postoji

Teško je reći nešto novo o Dubrovniku, nešto što već nije negde rečeno, opisano, zabeleženo.
Teže od toga je samo reći nešto ružno o Dubrovniku.
Ako je ono prvo izazov skoro nemoguć, ovo drugo je zaista nemoguće.
Skup je. Da, ali to nije nužno, to je tako. Ne posećujemo ga uzgred, to nije deo planete koji odeš da posetiš tek tako. Skupo je ali to nije ružno.
Gužva je. Tačno. Sećam se nekih davnih, davnih vremena kada je moglo i bez gužve ponekad, ali mislim da to više nije moguće. I to opet nije ružno.
Jednostavno, nema šta ružno da se kaže čak i kad nešto zameraš.

I, sad dalje ostaje da se kaže nešto novo, a bojim se da ja nisam kadar ni za to. Mislim da sam sve što se može doživeti u Dubrovniku već pročitao, čuo ili saznao, iako mi svaki dolazak definitivno pored starih predivnih sećanja donese i nešto novo...ali novo za mene je lični trenutak, a ne nešto novo i za ostale. Ovaj dolazak će mi ostati u sećanju i po jednoj simpatičnoj rečenici, iskreno izgovorenoj tokom šetnje po Stradunu. Devojka koja, kao i ostale njene koleginice, na samom šetalištu poziva goste u baš njen restoran kaže; Dođite kod nas, nismo mnogo skupi. 
Osmeh i protiv pitanje; Mnogo? Znači da jeste skupi, ali ne baš mnogo?
Osmeh i iskren odgovor; Pa je, svi smo mi skupi ovdje, ali mi nismo baš mnogo skupi ;)

I tako, to je za mene bila jedna od onih sitnih i simpatičnih novina, ali za nešto zaista novo što nije već rečeno o Dubrovniku, ja nisam pronašao reči.
Pa sad, kad je sve već rečeno, uživajmo u slikama...

  Mokošica, Gruška luka, Rijeka, Babin kuk, novi most, sve je to samo uvod ali prekrasan uvod. Uvod u jedan od najlepšh gradova na Jadranu, nekadašnju grad-državu...

Malo pogleda na Minčetu i Revelin, tek da zamirišu sećanja...

I jedan od najluksuznijih hotela na svetu, odnosno hotel iz tog lanca, sa specifičnošću depadansa koji mora, kao zaštićena baština, da sačuva stari izgled...

Folklor unutar zidina nastajao je i održavao se vekovima, a sad je ponovo tu.

Sesti u krilo i dodirnuti nos čuvenom piscu, tvorcu Dundovom...e, iz daleka se vidi da je to glavni štos ovde ;)

O da, ubrzo je jasno koje je najzahvalnije prevozno sredstvo u Dubrovniku, naravno...

I konačno, za kraj ove velike galerije slika i utisaka, dve panoramice;