Objektivom van Srbije - Skradin, primorski grad koji nije na moru, već na reci, na jezeru, na slapovima...

I kako sam već napravio najavu u temi o pogledu na Skradin i Prokljansko jezero, red bi bio malo zaviriti pobliže u prelepi gradić, primorski, ali ne i na moru. 

Da, to ume čudno da zazvuči, ali tako je. Faktički tako, a subjektivno...to je već nešto drugo.

Grad je zapravo na reci, samo je to teško za prihvatiti ponekad, jer od otvorenog mora ga deli i još jedno jezero, jedan veliki zaliv i luka, te jedan veličanstveni kanal...a ipak, kao da je to upravo more. Jedan apsolutni primorski ambijent.

Na momente bi se čovek mogao zakleti da čak oseća i mirise mora...a, to je nemoguće, makar za čovekova čula. 

I vetrić kad zaćarlija, i taj je nekako primorski.

Ima galebova, ali ima i labudova.

Gradić je svakako na reci, a opet je, kako već rekoh, primorski.

Zašto?
To je pitanje na koje je teško dati odgovor, pa makar i fotografijom, taj se odgovor nameće tek sa prvim koracima po Skradinu, definitivno...

Nekada glavni grad rimske provincije Linburnije, danas je neveliko mesto sa ogromnom prošlošću u kome živi manje stanovnika negoli gostiju koji stoje strpljivo u redu za brod koji će ih povesti do Nacionalnog parka Krka da vide čuvene slapove.
Pa šta?
Baš ništa ne smeta jer tu je veći deo godine živo i krcato. Dolaze brodovi, jahte, pune se marine, restorani nimalo ne zaostaju za onima u većim mestima. Zabave napretek, a znamenitosti na sve strane. Da svedem sve na jednu reč, ona bi glasila - preporuka!
U dve reči rečeno, to bi bila - apsolutna preporuka!

Na putu ka moru, držeći se vode kojom i pristižu jahte i jedrilice u Skradin, nailazi se svakako na Šibenik, daleko, daleko veći grad, a opet, po svom uzavrelom tempu, Skradin je u stanju da zaseni i tako veliki grad.

Ostatak je uglavnom na fotografijama, Tvrđava je izuzeta jer će biti uklopljena u jednu novu rubriku koja kreće do kraja godine na ovim stranicama, dok će NP Krka dobiti zasebnu temu, taman kako i zaslužuje.