Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

недеља, 09. новембар 2014.

Dvorci i stilska arhitektura Srbije - Kuća Kralja Petra I Karađorđevića, deo drugi - Lepotica iznutra pogledana...

I, kako obećah u prvom delu ove male trilogije, valjalo bi malo zaviriti i unutar prelepe, a jednostavne građevine na Senjaku i možda na taj način za nijansu bolje razumeti kako je živeo Stari kralj, kako su uglavnom u narodu zvali Petra Oslobodioca...
Kažem - možda razumeti. Da, teško je iz onoga što se unutra da videti shvatiti da je jedan kralj tu živeo, ali kada je reč o ovom kralju, apsolutno je tako. Skromno, i pre svega skromno, reč je koja ne samo najbolje, već i najpotpunije opisuje taj život.
Naravno, postoji i problem što je jedino zatečeno unutar kuće, a deo je nekadašnjeg pokućstva ili nameštaja Starog Kralja, zapravo veliki šporet u podrumu, i ništa više. Sasvim sigurno je da bi više stvari kreiralo bolju sliku, ali šta je, tu je.
Današnji izgled enterijera, kao i ideja upotrebe ovog spomenika, podjednako su interesantni za pogledati.


Organizovan u četiri nivoa, prostor se koristi kao višenamenska deljiva celina u svrhe kulturnih prezentacija i dešavanja uopšte, pa se tako na različitim nivoima mogu istovremeno pogledati razne postavke i izložbe iz domena likovnog ili vajarskog stvaralaštva, ali i pogledati monodrame, pa čak i uživati u umeću prvaka domaće dramske scene koji rado zamene pozornicu Narodnog pozorišta ovim ambijentom.
I konačno, ovde negde treba staviti tačku na kuckanje po tastauri i prepustiti se efektu koji pružaju fotografije...a nadam se da efekat fotografija neće izostati, jer zbog njega su i nastale :)















































Нема коментара:

Постави коментар