Sećajući se parade 1985. godine kada sam se propinjao na prste, svoje, tuđe, ko bi ga znao u onoj gužvi, trčao od mesta do mesta da bolje vidim, krenuo sam na ovogodišnju Paradu da vidim kako se sve priprema, kakvo je raspoloženje...
Ostalo sam uglavnom znao. Svu tehniku, egzircire, postupke, jedino je bilo pitanje šta neće biti predstavljeno i koliko će čega biti predstavljeno.
Dakle, ostala je samo atmosfera, iz perspektive učesnika, i iz perspektive posetilaca, oničnih ljudi kojima je ovo samo još jedna zabava.
Neke odgovore sam dobio brzo, neke sam morao malo da provarim, da odgledam slike, da mi se sve slegne, i eto, sada je sve na ovoj stranici.
Nije bilo Ognja, što me lično začudilo, kao i još par iznenađenja, ali naprosto nekakav izbor je napravljen i nije moralo sve ni biti predstavljeno. Sa druge strane, verujem da se moglo uklopiti i par akrobacija i improvizacija primenjenih protiv NATO-a 1999. godine čime bi se odao svojevrstan omaž tadašnjoj snalažljivosti i odbijanju da se prepusti nezavidnoj situaciji u pogledu apsolutno inferiorne tehnike koja nam je bila na raspolaganju. Naravno, verovatno je i to sagledano kao mogućnost, pa su žargonski nazvane Praćke i slični rezultati izuzetne dovitljivosti ipak ostali anonimno u istoriji kao i svaki obični veteran, daleko od sjaja, ordenja, zastava i parada.
Sve u svemu, bilo je impozantno videti onoliku tehniku u jednom zaista reprezentativnom stanju.
Tako su, čini mi se, i posetioci doživeli ovaj događaj za sećanje.
Ostalo sam uglavnom znao. Svu tehniku, egzircire, postupke, jedino je bilo pitanje šta neće biti predstavljeno i koliko će čega biti predstavljeno.
Dakle, ostala je samo atmosfera, iz perspektive učesnika, i iz perspektive posetilaca, oničnih ljudi kojima je ovo samo još jedna zabava.
Neke odgovore sam dobio brzo, neke sam morao malo da provarim, da odgledam slike, da mi se sve slegne, i eto, sada je sve na ovoj stranici.
Nije bilo Ognja, što me lično začudilo, kao i još par iznenađenja, ali naprosto nekakav izbor je napravljen i nije moralo sve ni biti predstavljeno. Sa druge strane, verujem da se moglo uklopiti i par akrobacija i improvizacija primenjenih protiv NATO-a 1999. godine čime bi se odao svojevrstan omaž tadašnjoj snalažljivosti i odbijanju da se prepusti nezavidnoj situaciji u pogledu apsolutno inferiorne tehnike koja nam je bila na raspolaganju. Naravno, verovatno je i to sagledano kao mogućnost, pa su žargonski nazvane Praćke i slični rezultati izuzetne dovitljivosti ipak ostali anonimno u istoriji kao i svaki obični veteran, daleko od sjaja, ordenja, zastava i parada.
Sve u svemu, bilo je impozantno videti onoliku tehniku u jednom zaista reprezentativnom stanju.
Tako su, čini mi se, i posetioci doživeli ovaj događaj za sećanje.
Нема коментара:
Постави коментар