Krik iz daljine, zatim brzi lepet krila nad samom površinom mora, gotovo nečujni pljusak i ovaj prelepi lovac odneo je lovinu...
A onda zapara nebo koje za njega nema granica, i pođe negde visoko, daleko, i jedva mu okom let ispratiš ka horizontu znajući da će ponovo doći...i da je stalno tu negde.
Iako ga ne vidiš, vremenom shvatiš da nema smisla žaliti zbog toga, baš zato što znaš da je stalno tu negde, i da samo on zna kada će ispustiti ponovo svoj krik, ili nas prenuti iz misli poznatim kratkim lepetom krila, podsećajući nas kako je dovoljno biti tih, slušati i podići u tom momentu glavu naviše put neba...tamo gde galeb leti svoj slobodni let na ovom nebu bez granica.
Metefore su deo Posvete jednom poslednjem letu u vlastitu slobodu koji je ostavio neizmernu tugu iza sebe i zauvek me okrnjio prvi put u životu...
A onda zapara nebo koje za njega nema granica, i pođe negde visoko, daleko, i jedva mu okom let ispratiš ka horizontu znajući da će ponovo doći...i da je stalno tu negde.
Iako ga ne vidiš, vremenom shvatiš da nema smisla žaliti zbog toga, baš zato što znaš da je stalno tu negde, i da samo on zna kada će ispustiti ponovo svoj krik, ili nas prenuti iz misli poznatim kratkim lepetom krila, podsećajući nas kako je dovoljno biti tih, slušati i podići u tom momentu glavu naviše put neba...tamo gde galeb leti svoj slobodni let na ovom nebu bez granica.
Metefore su deo Posvete jednom poslednjem letu u vlastitu slobodu koji je ostavio neizmernu tugu iza sebe i zauvek me okrnjio prvi put u životu...
Нема коментара:
Постави коментар