Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

понедељак, 20. октобар 2014.

Foto album - Galebov lepet krila nad pučinom

Krik iz daljine, zatim brzi lepet krila nad samom površinom mora, gotovo nečujni pljusak i ovaj prelepi lovac odneo je lovinu...
A onda zapara nebo koje za njega nema granica, i pođe negde visoko, daleko, i jedva mu okom let ispratiš ka horizontu znajući da će ponovo doći...i da je stalno tu negde.


Iako ga ne vidiš, vremenom shvatiš da nema smisla žaliti zbog toga, baš zato što znaš da je stalno tu negde, i da samo on zna kada će ispustiti ponovo svoj krik, ili nas prenuti iz misli poznatim kratkim lepetom krila, podsećajući nas kako je dovoljno biti tih, slušati i podići u tom momentu glavu naviše put neba...tamo gde galeb leti svoj slobodni let na ovom nebu bez granica.























Metefore su deo Posvete jednom poslednjem letu u vlastitu slobodu koji je ostavio neizmernu tugu iza sebe i zauvek me okrnjio prvi put u životu...

Нема коментара:

Постави коментар