Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

петак, 19. септембар 2014.

U šetnji po Beogradu - Gardoš kula u svoj svojoj veličanstvenosti u bdenju nad Zemunom

Vrh kule udaljen od podnožja nekih 36 metara čini Gardoški vidikovac još lepšim, iako je pogledu iz podnožja već teško pronaći manu...posle početnog ushićenja nakon prvog pogleda, sledi ono zadovoljno sažimanje utisaka o tome dokle sve pogled seže...zatim sledi i dugotrajno prepoznavanje pojedinih delova grada, krovova, bitnih objekata. Konačno, kada se sve utiša, dolazi najlepši deo. Zadubljen u svoje misli, potpuno nevezano za prizor ispred sebe, posmatrač se zadubljuje pogleda prikovanog za neku daljinu ispred i kao da počinje da traži put u središte sebe...baš kako to jednom, ali zauvek sroči Veliki Pesnik.
E, to je taj trenutak, to je spoznaja, to je Gardoš.

Sve ostalo, ali baš sve ostalo može se videti i na fotografijama, samo taj trenutak treba doživeti upravo tamo, nad Dunavom, nad Zemunom, nad Beogradom...


Pogled sa ovog spomenika milenijumskoj vladavini Mađara podignut kao najjužniji te vrste na samom izmaku devetnaestog veka doživljaj je koji varira od sjajsnog, preko izutenog, do nezaboravnog. Sve u zavisnosti od toga kako je do pogleda došlo, te koliko truda stoji da bi se bacio pogled.
Popeti se kolima nije teško. Malo muke oko traženja parking mesta, ali uglavnom ne previše. dobro pojesti i popiti? Ne, ni to nije teško. Gardoški vidikovac je u pripravnosti za takve vrste životnih akrobacija.
Baciti pogled odozgo ne samo da nije teško, već je i neizostavno, samo, kako učiniti taj pogled još lepšim?

Za to se ne može kolima, za to treba peške, stepenisama sa mnoštvom malih odmorišta koja najavljuju uskoro pogled...onaj pogled, da, ONAJ pogled.
E, tako pogled postaje nezaboravan i to će znati samo onaj ko se popne peške :)









Zemunsko groblje oslonjeno na Gardoš.







Letnja pozornica u iščekivanju jeseni...







I konačno - pozicija za kaficu sa najlepšim pogledom u gradu.





Нема коментара:

Постави коментар